Prosečna potrošačka korpa u septembru u Srbiji iznosila je 67.665 dinara, pokazuju podaci Ministarstva trgovine. Drugačije rečeno za osnovne namirnice u istom mesecu bila je potrebna jedna i po prosečna zarada koja iznosi 46.558 dinara, a oni koji žive od minimalca tri mesečne zarade.
Posmatrano po gradovima, natprosečnu neto zaradu ili kupovnu moć iznad proseka u odnosu na ostale gradove u Srbiji imali su građani Beograda (58.867 dinara), Smedereva (48.110 dinara) i Užica (46.325 dinara).
Prosečnu zaradu ispod republičkog proseka imale su Nišlije (41.280 dinara), stim da su gore od Nišlja prošli građani Valjeva, Zaječara, Šapca, Kraljeva i Leskovca u kojem je prosečna zarada u septmebru bila 34.228 dinara i nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.
Da li je sa minimalcem moguće preživeti?
Nišlije koje žive od minimalca su za potrošačku korpu u septembru morale da izdvoje tri mesečne zarade.
Matematički gledano sa tim novcem jedva mogu da se pokriju mesečni troškovi i hrana, dok za garderobu i obuću nema, a o letovinjima i zimovinjima i da ne govorimo.
Kada se novac koji zarade oni koji mesec dana rade za minimalac preraspodeli na troškove, porodica u kojoj dve osobe rade svakog meseca raspolaže s oko 40.000 dinara.
Taj iznos varira jer u mesecima s najviše dana, odnosno radnih sati, minimalac iznosi oko 22.500 dinara, a s najmanjom brojem radnih sati ta zarada jedva da prelazi 20.000.
Tim novcem treba platiti sve troškove života, prehraniti se, obući, kupiti odeću, obuću, spremiti dete za školu, kupiti karte za prevoz…
Troškovi minimalne potrošačke korpe su različiti, a najveći deo odlazi na kupovnu hrane i bezalkoholnih pića – oko 45 odsto, a slede komunalni troškovi (stanovanje, struja, gas…) koji zahvataju oko 20 odsto raspoloživog novca.
Preostalih oko 35 odsto novca troši se na sve ostalo što je porodici tokom meseca potrebno – odeća, obuća, zdravstvo, obrazovanje, komunikacije… a to zapravo znači da se za te potrebe mesečno može izdvojiti oko 13.000 dinara. Dakle, za knjige, čarape, patike, bioskop, cigarete, telefon…
Kada se dodatno raščlane troškovi, vidi se da u minimalnu potrošačku korpu mesečno staje malo toga jer se, recimo, u nju mesečno može spustiti nešto malo više od pet kilograma mesa (svinjsko – 1,8 kilogram, juneće – 400 grama i pileće – 2,8 kilograma), oko dva kilograma prerađevina (po 200 grama čajne kobasice i viršli, pola kilograma kobasica od mešanog mesa, 900 grama mortadele i 300 grama paštete)…
U kojim delatnostima su bile najveće i najmanje plate?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najveća neto zarada u odnosu na republički prosek neto zarade u septmebru zabeležena je u sledećim delatnostima:
Računarsko programiranje i konsalting – 231.089 dinara, Vazdušni saobraćaj – 177.037 dinara, Upravljačke delatnostima i savetovanje – 121.229 dinara.
Najniža neto zarada bila je registrovana u delatnosti putničkih agencija, turoperatora i rezervacija – 21.629 dinara, kinematografska, televizijska i muzička produkcija – 23.988 dinara i iznajmljivanju i lizingu – 24.076 dinara.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
