Monografija “Milena Dravić ili ključ snova” autora Anite Panić, posle Novog Sada, Zagreba, Podgorice i Kana, predstavljena je i u Niškom kulturnom centru.
Knjiga je štampana dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku, u izdanju Filmskog centra Srbije u saradnji sa Službenim glasnikom iz Beograda.
Govoreći o monografiji autorka je navela da je reč o ozbiljnoj knjizi pisanoj u dokumentarističkom stilu, koja obuhvata sve važne momente bogate karijere Milene Dravić.
“Šezdeset godina glume opisano je u sedam poglavlja knjige koji sadrže najinteresantnije i najvažnije detalje glumačkog puta srpske dive. Milena ima više od 179 filmskih i televizijskih uloga, pozorišnih znatno manje, ali po značaju izuzetno velike. Igrala je samo u 12 pozorišnih predstava, među kojima je čuvena “Lari Tomson”, koju je igrala 15 godina u Zvezdara teatru. Svoju pozorišnu karijeru je počela 70-ih godina u vreme Mire Trailović i u Ateljeu 212 igrala je predstavu “Lulu” čuvenog pisca Ežena Joneska. Sam Jonesko je posle odgledane premijere rekao Mileni da je video puno izvođenja svoje predstave u Evropi, ali da je ona najbolja Lulu koju je gledao”, ispričala je Anita.
Rad na knjizi trajao je godinu i po dana, do poslednjeg trenutka Mileninog života, čak i onda, kako navodi autorka, kada je zdravlje glumice bilo kritično. Knjiga sadrži i autentično svedočanstvo o prvim glumačkim koracima koje je napisala sama Milena.
“Ona je jako želela da učestvuje u knjizi na taj način i pitala je šta ja zapravo očekujem od nje. Znala sam da glumi od svoje osamnaeste i tražila sam da napiše kako je izgledao početak njenog glumačkog života. Napisala je zanimljiv, lucidan, duhovit, romantičan tekst, opisijući nastajanje njenih prvih filmskih kadrova. U to vreme snimani su ratni spektakli poput “Bitka na Neretvi” u kojima su se pojavljivali i veliki holivudski glumci, a i produkcije su bile jako skupe. Ona je vrlo živopisno ispričala priču opisujući kako je kao mlada glumica morala sa ostalim početnicama da skače u hladnu reku, da ima dvadeset dublova zarad partizanskog filma, jer je imati dobar dubl bilo važnije od toga što će posle snimanja dobiti upalu pluća”, navodi Anita.
Iako je bila diva Milena je bila veoma solidarna kada je u pitanju esnaf, kaže autorka monografije. Nije dozvoljavala da u svom tekstu propusti ni jedno ime direktora fotografije, reditelja i drugih kolega, jer je njoj saradnja sa njima mnogo značila.
“Nije mislila samo o sebi i svojoj karijeri već je poštovala sve svoje kolege. U svom tekstu Milena je pisala i o svom kolegi Ljubiši Samardžiću sa kojim je ostvarila više od 30 zajedničkih uloga. Pisala je o svom Gagi ( Dragan Nikolić ) jer sa njim nije delila samo emotivni život, već su nekoliko puta zajedno zaigrali na filmu ili su pak delili pozorišnu scenu”, dodaje Anita.
Milena Dravić je odrastala sa televizijom i sa svojih 25 godina igrala je u ozbiljnim TV dramama, serijama, filmovima. O tom periodu njene karijere u knjizi govore Vladimir Putnik teatrolog i dugogodišnji urednik u TV Beograd, zatim Zdravko Šotra, Siniša Pavić, Mila Bajford i mnogo drugih značajnih televizijskih umetnika sa kojima je sarađivala.
U stvaranju monografije su učestvovali i reditelj Veljko Bulajić, zatim Milan Jelić reditelj s kojim je Milena snimila šest filmova, kao i Goran Paskaljević s kojim je radila film “Poseban tretman”.
“Uloga Kaće u “tretmanu” joj je 1980. godine donela Specijalnu nagradu za najbolju sporednu ulogu na Kanskom festivalu, a Milena je do danas ostala jedina glumica sa ovog prostora nagrađena u Kanu. Moram da citiram kolegu Predraga Pegu Popovića, koji je na promociji monografije u Kinoteci rekao da mnogorafija o Mileni Dravić nije samo pisani dokument o srpskoj velikoj umetnici već je to istorija jugoslovenskog filma. Pega Popović je, inače, recenzent ove knjige, a bio je dekan Fakulteta dramskih umetnosti i jedan od snimatelja čuvenog “WR misterije organizma” nedavno preminulog Dušana Makavejeva, crnotalasnog filma koji je 15 godina imao zabranu prikazivanja u tadašnjoj Jugoslaviji”, kaže Anita.
Seka Sablić, Mira Furlan, Rade Šerbedžija i brojni ljudi koji su uglavnom iza kamera, sa puno emocija su govorili o Mileni, ne samo kao divnoj glumici već i o sjajnom čoveku. Kuriozitet monografije je i nedavno preminuli holivudski i ruski glumac Oleg Vidov.
“To je posebna priča. Pogodilo se da je on o Mileni govorio pred kraj svog života. A poslednje pojavljivanje Milene Dravić na filmu je dokumentarac upravo o Olegu Vidovu. Njegova supruga Džoan Vidov je radila knjigu i film o Olegu i prošle godine, u aprilu, bila je u Beogradu nekoliko dana. Zamolila me ako je ikako moguće da Milena dođe na snimanje. Iako teško bolesna, Milena je pristala iz te prevelike želje da govori o svom divnom kolegi i prijatelju. Govorila je na engleskom jeziku i to je bilo sjajno svedočanstvo jer su njih dvoje bili onaj čuveni par tifusara u filmu Veljka Bulajića “Bitka na Neretvi”. Snimanju je prisustvovala i Lula Živojinović supruga pokojnog Bate, koji je kao njegov kućni prijatelj svojevremeno pomogao Olegu da pobegne na zapad koristeći svoje filmske kontakte. Taj film se sada nalazi u fazi postprodukcije u Holivudu ja ću dati sve od sebe da nakon holivudske premijere pokušam da dovedem film i u Srbiju, jer to je poslednje pojavljivanje naše Milene Dravić”, otkriva Anita, koja je autor i monografije o glumcu Petru Kralju.
Prema rečima autorke, u knjizi su prvi put objavljene i neke fotografije iz privatne arhive Milene Dravić.
Najveća srpska i jugoslovenska filmska glumica Milena Dravić preminula je u Beogradu 14. oktobra 2018. godine u 79. godini.
Milena Dravić kao modni promoter
Na dodeli nagrade na Filmskom festivalu u Kanu, 1980. godine, Milena je nosila haljinu kreatora Aleksandra Joksimovića, jednog od vodećih u to vreme.
“To je bio moj prvi odlazak u Kan i želela sam da izgledam najlepše. Zamolila sam Joksimovića da mi kreira haljinu, što je on božanstveno uradio. Haljina je bila izrađena od prave prizrenske svile, koju je Joksimović obojio u najdivnije boje. Nakit je bio iz Srbije i sve na meni je bilo naše. Po završetku ceremonije prišlo mi je nekoliko žena, strankinja i pitale su me za material. Objasnila sam im, one su mi dale adresu da im šaljem po 30, 40 metara, što sam ja i uradila po povratku u Beograd”, ispričala je svojevremeno Milena Dravić, koja je na ovaj način, pored naše filmske umetnosti, svetu pokazala i da domaća moda može da diktira trendove.
Čuvena Milenina haljina koju je nosila u Kanu danas se nalazi u legatu posvećenom Draganu Nikoliću i Mileni Dravić u Muzeju jugoslovenske kinoteke.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
