Knjižara Niškog kulturnog centra “Branko Miljković” nastala je 2013. godine kao knjižara koja će nuditi izdanja Niškog kulturnog centra i drugih izdavača, ali je zamišljeno da ona dominantno bude opskrbljena stručnom literaturom koja će biti od koristi akademskim građanima Niša i ovog dela Srbije. U toj svojoj misiji ova ustanova kulture je uspela. Danas je knjižara Niškog kulturnog centra bogato snabdevena, a u njoj mogu da se nađu osim domaćih i izdanja stranih izdavača.
Direktor Niškog kulturnog centra Srđan Savić ističe da će se u narednom periodu potruditi da dodatno učvrste inicijalne kriterijume koje su sami uspostavili, a to je da u knjižari bude što više stručne literature.
“Niš kao veliki univerzitetski centar i značajan kulturni centar jugoistočne Srbije zaslužuje da ima različito profilisane knjižare. Knjižare svih izdavača trude se da posluju komercijalno, ali istovremeno imaju izuzetan kulturološki uticaj jer je veoma značajno da postoji što raznovrsnija ponuda, dakle da u ponudi mogu da se nađu različiti tipovi literature. Knjiga je medij koji, bez obzira na neminovnu transformaciju tokom vremena, funkcioniše već hiljadama godina i ima presudan uticaj na razvoj čitavog čovečanstva. Ima značajan uticaj i dalje uprkos tome što se čini da su elektronski ili digitalni mediji dominantniji ili prisutniji i da imaju veći uticaj na stvarnost i veći značaj za generacije dece koja tek stasavaju”, istakao je Savić.
Niš dugo nije imao knjižaru isključivo takvog profila, već su knjige iz domena stručne literature dugi niz godina bile rasute po raznim knjižarama. Ona nema striktno komercijalni karakter, nije nastala sa ciljem da se takmiči sa knjižarama drugih izdavača, već da bi bila na usluzi zahtevniji građanima i da bi se na poseban način prezentovalo izdavaštvo Niškog kulturnog centra kao najvećeg gradskog izdavača. Tamo mogu da se pronađu, osim novijih izdanja NKC-a, i brojna starija izdanja najveće izdavačke kuće u Nišu.
Savić kaže da je ova knjižara jedna od retkih koje mogu da se pohvale da imaju izuzetan izbor literature Filmskog centra Srbije, Službenog glasnika, Akadamske misli, potom izdanja Klia, Arhipelaga, Geopoetike, Kosmos izdavaštva, kao i reprezentativna izdanja drugih izdavača. Tu može da se nađe obilje stručne literature iz obladti društvenih, prirodnih i primenjenih nauka, što je posebno zanimljivo svima onima koji žele da što lakše dođu do stručnih knjiga koje su im potrebne.
“Knjižara posluje kao posebna organizaciona jedinica Niškog kulturnog centra, ali jeste čvrsto vezana za izdavašvo NKC-a. Mi knjižaru koristimo za predstavljanje u javnosti onoga što smo uradili u tekućoj godini, ali i svega što je učinjeno tokomi prethodnih godina. Naša ustanova učestvuje i u velikim gradskim izdavačkim projektima. Najnoviji je bio vezan za sabrana dela Branka Miljkovića u 6 knjiga. Drago mi je da smo učestvovali u tom grandioznom izdavačkom poduhvatu jer je on bio dobar pokazatelj da i u narednom periodu treba nastaviti sa sličnim aktivnostima. Postoje mnogi velikani pisane reči koji su potekli sa ovih prostora ili delovali u našoj sredini, a koji su za sobom ostavili veliki trag ne samo u sferi književnost već i u oblasti nauke i u nekim drugim oblastima”, kazao je Savić.
NKC je izdavač i dva časopisa. Jedan od najprepoznatljivijih u Srbiji svakako je časopis za književnost i kulturu “Gradina”, koja ima izuzetno dugu tradiciju i koja je reprezentativna zbog toga što su se tu kao saradnici pojavljivali mnogi značajni srpski pisci, izučavaoci književnost, teoretičari, kritičari i istoričari.
“U Gradini je tokom čitavog niza godina, čak i u trenucima kada su kritički tekstovi praktično prognani iz dnevne štampe, negovana književna, likovna, filmska, umetnička kritika uopšte. Oduvek su u ovom časopisu prezentovani najznačajniji jugoslovenski i srpski pisci, ali i mnoge inostrane, nama ponekad i nedovoljno poznate književne tradicije. Zato je Gradina literarno i kulturološki jedan od naših najznačajnijih časopisa. A ona to dokazuje ne samo kvalitetnim sadržajem nego i svojim fino stilizovanim izgledom”, smatra Savić.
Tu je i filmski časopis “Filaž”, jedini kod nas uz beogradsku “Kinoteku”, s tim što Kinoteka ima više magazinsku nego časopisnu orijentacija. Ona, drugim rečima, služi najpre tome da najavljuje programe Jugoslovenske kinoteke a usput koristi priliku da piše o autorima, remek-delima ili značajnim godišnjicama. “Filaž” je klasičniji filmski časopis, jer je usmeren na kinematografsku prošlost, bilo na filmove ili autore koji su nedavno privlačili veliku pažnju,bilo na one koji su odavno postali klasika: tu su intervjui, izveštaji s festivala, eseji koji se bave različitim temama, stilskim orijentacijama, žanrovima, autorskim opusima, naravno i recenzije novijih filmova…
Sada filmsku literaturu uređuje direktor NKC-a, koji je rukovodeću funkciju i preuzeo došavši sa mesta urednika Filaža i filmskih izdanja.
“Kada sam ja preuzeo da uređujem filmsku literaturu, razmišljao sam na koji način da predstavim značajne filmske knjige ne samo niškoj već i čitavoj srpskoj javnosti, pa i šire. Onda sam došao do zaključka da postoje značajne knjige, koje imaju kultni status, nezaobilazne su na fakultetima dramskih umetnosti i ozbiljno se izučavaju, a koje nikada nisu prevedene na srpski jezik. Nekada je, na primer, Institut za film iz Beograda naročito vodio računa o tome, prevodieći neke fundamentalne knjige o filmu, ali je čak i u to vreme, kada se ozbiljno objavljivala filmska literatura, bilo nekih propusta. Možete samo da zamislite kako je danas”, objašnjava.
Tako je nastala edicija “Kinogram” u kojoj se napokon, posle niza bezuspešnih pokušaja pojedinih profesora sa FDU-a u decenijama koje su za nama, pojavio “Melvil o Melvilu” Ruja Nogejre, knjiga koja neguje formu intervjua. Ona je svuda u svetu stekla kultni status zato što je mnogo više od uobičajenog razgovora kritičara sa rediteljem o njegovom opusu; to je jedinstven kulturološki i istorijski uvid u francusko društvo pre i nakon Drugog svetskog rata. Govori o tome kako se razvijala francuska kinematografija i misao o filmu, kako je izgledao kulturni milje, kakvi su bili odnosi franscuskih autora prema okupatoru tokom rata i još mnogo toga.
U toj ediciji se pojavila takođe kultna knjiga Pitera Bogdanoviča o Džonu Fordu, koja je u delimičnom obliku svojevremeno objavljena kod nas u izdanju pod nazivom “Zovem se Džon Ford. Ja pravim vesterne”. To je, međutim, bila kompilacija različitih tekstova. Jesu dominirali eseji Pitera Bogdanoviča, ali bili su pridodati i neki drugi tekstovi posvećeni Džonu Fordu iz pera drugih autora.
“U tim izostavljenim delovima postoji jedan segment gde Džon Ford govori o Srbima, pominje srpski jezik, što je vrlo zanimljiv kuriozitet i baca novo svetlo na tog velikog filmskog autora jer otkriva neka potencijalna poglavlja iz njegovog života o kojima se nije dovoljno pisalo i koja deluju tajnovito i misteriozno, a naročito je intrigantno kako sve to prezentuje Piter Bogdanovič, koji je, osim što je bio izuzetan autor, bio i talentovan pisac i značajan filmski kritičar šezdesetih godina”, priča Savić Niškim Vestima.
Posle toga je pokrenuta i edicija “Panteon” sa ciljem da se prezentuje vredna filmskoistorijska, filmskoteorijska i filmskokritička literatura, u kojoj ugledni filmski kritičari i vrsni teoretičar pišu o raznim ozbiljnim filmskim fenomenima.
“Tako su se tu pojavile dve izuzetno važne knjige, najpre knjiga Pola Šredera “Transcendentni stil na filmu: Ozu, Breson, Drajer”, prevod originalnog izdanja iz 1972, gde autor govori o jednoj vrsti stila koja nije do tog trenutka bila opisana u nauci o filmu. S druge strane, tu se pojavila i knjiga Božidara Zečevića “Veliki filmski znak”, posvećena Velimiru Bati Živojinoviću kao velikom glumcu, verovatno najvećem sa srpskih i jugoslovenskih prostora. To je jedna vrsta monografije koja govori o životu i radu Bate Živojinovića, ali je i ozbiljna studija o filmskoj glumi uopšte na primeru jednog velikog i značajnog glumca, koji je na simboličan način bio jedan od glavnih aktera skoro svih ključnih kinematografskih pojava, žanrova i pravaca u jugoslovenskom filmu posle Drugog svetskog rata”, rekao je Savić i dodao:
“Naravno, tu je i edicija “Omnibus”, u kojoj se objavljuju knjige koje su strukturisane na takav način da se iz različitih uglova osvetljavaju zanimljivi kinematografski fenomeni ili autorske ličnosti. Prva se u toj ediciji pojavila knjiga o Klodu Šabrolu pod nazivom “Studiranje Šabrola”. Ona je nastala kao projekat sa Nebojšom Pajkićem i Đorđem Milosavljevića. Prikupljanjem studentskih radova o Šabrolu, što je bila tema na njihovim studijama u jednom trenutku kada im je predavao Pajkić. Studenti su imali zadatak da sagledaju opus jednog od najznačajnijih francuskih autora, stvaraoca koji je bio perjanica novog talasa, takođe čoveka koji je pedesetih godina, pre nego što je postao reditelj, bio značajan filmski kritičar. Najpoznatiji je bio po tome što je sa Erikom Romerom napisao zanimljivu knjigu o Hičkoku, a mi ovih dana upravo tu knjigu pripremamo za objavljivanje.”
Najnovija filmska knjiga koju smo objavili je knjiga Miroslava Bate Petrovića “Kinematografija štapa i kanapa” u ediciji “Eldorado”, koju uređuje Zoran Ćirić.
Cilj je, dakle, da objavljujemo i naše autore svih generacija, da ih na pravi način predstavimo ovdašnjoj javnosti, ali i da u okviru ovih edicija publikujemo zaista vrednu filmsku literaturu prevedenu sa stranih jezika, kako bi ta literatura bila dostupna našim čitaocima, kaže Srđan Savić.
“Uvek će postojati mišljenje da se ne treba toliko mučiti oko prevođenja određenih knjiga, naročito iz sfere stručne literature, jer će studenti na fakultetima, naročito kada dobro ovladaju jezicima, moći da ih čitaju u izvornom obliku, da bi ih kasnije citirali u svojim radovima i primenjivali saznanja iz njih u svojoj stvaralačkoj praksi. Ali treba poći od drukčijeg načina razmišljanja,odnosno od sledećeg pitanja: koliko će biti onih studenata koji će ovladati sa sedam, deset ili više stranih jezika? Kokiko ima onih koji će bez zadrške moći da čitaju ono što je napisano na engleskom jeziku, na francuskom, italijanskom, ruskom, španskom, nemačkom, na skandinavskim jezicima, kineskom, japanskom, hindu jeziku, na svim onim jezicima na kojima postoji ozbiljna filmska literatura i ozbiljna kinematografska proizvodnja? Zbog toga je bitno da eksperti iz raznih oblasti prevode literaturu kako bi ona bila dostupna svima. Literaturu o filmu neće čitati samo oni koji se bave filmom, već i drugi intelektualci, ljudi koji se bave književnošću i naukom o književnosti, teatrologijom, istorijom umetnosti. Na kraju krajeva, čitaće je svi iskreni filmofili koji žele da znaju nešto više o sedmoj umetnosti i koji ne žele da prihvate anahrone stavove da je film puka zabava i da ga isključivo tako treba posmatrati.”
Savić je rekao da je NKC napravio iskorake i u drugim sferama izdavaštva. Počeo je da objavljuje i stripsku literaturu, a beletristika je sve zanimljivija i raznovrsnija. Kada je reč o beletristici, tu dominiraju niški autori, ali je sve više onih koji iz drugih krajeva Srbije šalju tekstove i zainteresovani su da im radovi budu objavljeni kod nas. Ima i knjiga koje su prevedene sa stranih jezika, te su tako našim čitaocima predstavljeni pisci poput Semjona Hanina, Alija Abdolahija ili Arkadija Dragomiščenka.
“Treba imati u vidu da je knjiga tokom istorije opstala uprkos svemu, da je pokazala čudesnu žilavost, razvijajući se i u ekstremno neprijateljskim uslovima, i da će nesumnjivo opstati i u budućnosti. Samo joj treba naći pravo mesto u kulturološkom ili civilizacijskom okruženju. A to zavisi kako od onih koji knjige pišu, grafički oblikuju, štampaju i distribuišu, tako i od potencijalnih čitalaca, onih, dakle, kojima su knjige namenjene. Zato nam je neophodan što veći broj knjižara koje će nuditi najrazličitije tipove literature za najraznovrsnije ciljne grupe. U tom smislu Niš je dosta napredovao prethodnih godina. Verujemo da u sve složenijoj mreži knjižara u Nišu i naša knjižara zauzima posebno mesto. Naša orijentacija, ponavljam, nije komercijalna – mi se trudimo da delujemo u javnom interesu, odnosno da kao ustanova kulture i u izdavaštvu nudimo autentične vrednosti, makar se one u nekom trenutku činile zaludnim i finansijski neisplativim. Nadam se da smo na pravom putu i da će i u budućnosti naši izdavački glasovi nastaviti da odjekuju u večnosti”, zaključio je Savić.
Izdanja Niškog kulturnog centra moguće je poručiti i putem telefona, a uz podršku zaposlenih u samoj knjižari mogu se naručiti i izdanja onih izdavača koji nisu zastupljeni u knjižari, pa čak i nekih stranih izdavačkih kuća. Savić takođe najavljuje da će uskoro biti omogućena onlajn kupovina knjiga preko sajta NKC-a.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
