Svečanom službom i predajom labaruma gradonačelniku Niša otpočelo obeležavanje gradske slave

Svečanom službom Carske večeri i tradicionalnom predajom labaruma domaćinu slave, gradonačelniku Niša Darku Bulatoviću, u Hramu Svetog cara Кonstantina i carice Jelene sinoć je otpočelo obeležavanje slave Grada Niša.

U navečerje praznika Svetih cara Кonstantina i carice Jelene – gradske slave Niša i slave jednog od najvećih niških hramova, koji je podignut u slavu i čast ovim divnim Božijim ugodnicima, u utorak, 2. juna 2020. godine, Njagovo Preosveštenstvo Episkop niški G. G. Arsenije, služio je svečano praznično bdenije.

Preosvećenom Vladiki sasluživali su protojerej-stavrofor Branislav Cincarević, starešina niškog Sabornog hrama Silaska Svetog Duha na apostole, protojerej-stavrofor Živorad Marinković, paroh pri hramu Svetog Pantelejmona u Nišu, protojerej Miodrag Pavlović, arhijerejski namesnik prvi niški, jeromonah Nektarije (Đurić), protođakon Stevan Кrička i đakon Đorđe Filipović.

Proslava slave započela je skromnije nego ranijih godina. Skromnije će biti proslavljena i na dan praznika u sredu, 3. juna 2020. godine, zbog mera zaštite od Кorona virusa Кovid 19, koje su i dalje na snazi.

No uprkos okolnostima, po tradiciji, proslava gradske i hramovne slave započela je toržestveno, uznošenjem molitve, u prisustvu brojnog vernog naroda, među kojima je i veliki broj predstavnika kulturnog i javnog života Grada Niša.

Izostala je tradicionalna litija, ali je na kraju bdenija ispoštovan običaj predaje labaruma prvom čoveku Grada Niša, koji je svake godine domaćin slave. Vladika Arsenije predao je svečano labarum gradonačelniku Niša  Darku Bulatoviću, a zatim se prigodnim slovom obratio vernom narodu.

“Na labarumu je izobražen Hristov monogram, ime Hristovo, Кrst Hristov, koji jeste znak pobede života nad smrću”, rekao je Vladika Arsenije u svom obraćanju.

Vladika Arsenije je gradonačelniku Niša i svim Nišlijama čestitao krsnu slavu grada – “slavu svih nas koji ovde živimo”.

Roditelji Konstantinovi behu car Konstancije Flor i carica Jelena. Flor imaše još dece od druge žene, no od Jelene imaše samo ovoga Konstantina.

Tri velike borbe imaše Konstantin kad se zacari: jednu protiv Maksencija, tiranina u Rimu, drugu protiv Skita na Dunavu i treću protiv Vizantinaca.

Pred borbu sa Maksencijem, kada Konstantin beše u velikoj brizi i sumnji u uspeh svoj, javi mu se na danu presjajan krst na nebu, sav okićen zvezdama, i na krstu stajaše napisano: ovim pobeđuj. Car udivljen naredi da se skuje veliki krst, sličan onome što mu se javi, i da se nosi pred vojskom. Silom krsta, on zadobi slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljem. Maksencije se udavi u reci Tibru.

Odmah potom Konstantin izda znameniti Edikt u Milanu 313. godine, da prestanu gonjenja hrišćana. Pobedivši Vizantince, on sagradi divan prestoni grad na Bosforu, koji se od tada prozva Konstantinopolj. No pred tim Konstantin pade u tešku bolest prokaznu. Žrečevi i lekari savetovahu mu kao lek kupanje u krvi zaklane dece. No on to odbi.

Tada mu se javiše apostoli Petar i Pavle i rekoše mu da potraži episkopa Silvestra koji će ga izlečiti od strašne bolesti. Episkop ga pouči veri hrišćanskoj i krsti, i prokaza iščeze sa tela carevog. Kada nasta razdor u crkvi zbog smutljivog jeretika Arija, car sazva i vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine, gde se jeres osudi, a Pravoslavlje utvrdi.

Sveta Jelena, blagočestiva majka careva, revnovaše mnogo za veru Hristovu. Ona poseti Jerusalim i pronađe Časni Krst Gospodnji, i sazida na Golgoti crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj Zemlji. U svojoj osamdesetoj godini predstavi se ova sveta žena Gospodu 327. godine. A car Konstantin nadživi svoju majku za deset godina i upokoji se u svojoj šezdeset petoj godini u gradu Nikomidiji. Telo njegovo bi sahranjeno u crkvi Svetih Apostola u Carigradu.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.