Za niške kafiće se u poslednje vreme veže pomalo neobična šala, a glasi da se u njima pije najbolja kafa jer je kuvaju zaposleni sa fakultetskim diplomama.
Šala ima svoje utemeljenje u praksi. Uz ovu ide i ona druga, a glasi „kako zovemo studenta treće godine Filozofskog fakulteta“. Odgovor je – kelner!
Činjenica je, kažu studenti, da sve veći broj njihovih kolega, posebno oni koji dolaze iz drugih gradova, uz studije i rade.
Uglavnom u kafićima, ali ima i drugih poslova kojih se late. Jedan od studenata koji već nekoliko godina radi u toku leta kao kelner kaže da se kolege uglavnom prihvataju težih, fizičkih poslova, dok su za devojke rezervisani, uslovno rečeno, lakši poslovi kao što su promocije proizvoda i slično. No, zbog visine zarada i one se sve češće opredeljuju za rad u ugostiteljskim objektima. Jedna od njih je i Anđela Kostić, student treće godine na Mašinskom fakultetu Univertiteta u Nišu. Kaže da radi od svoje srednje škole.
„Treća sam godina Mašinskog fakulteta, a počela sam da radim sa 19 godina“, kaže Anđela. „Radim i tokom školske godine, ali uglavnom u toku raspusta kada je pauza između dva ispitna roka. Novac koji zaradim na ovaj način mi dobro dođe jer ne moram stalno da tražim od roditelja džeparac za izlazak, ili da nešto kupim sebi. Ponekad vam bude teško da kao odrastao čovek to radite“.
Anđela dodaje da je uspela da spoji rad sa učenjem. Nije lako, dodaje ona, ali se trudi da uspe.
„Sve zavisi od toga gde radite. Uglavnom sam radila u kafićima. Imam ti sreću da mi kolege izlaze u susret i zamenjuju me kada su mi potrebni slobodni dani. Uglavnom je to u vreme ispita. Ponekad mi je potrebna zamena i za predavanja ako se radi o obaveznom predmetu“, priča ova studentkinja.
Nije uvek lako spojiti rad sa učenjem, posebno kada je neko na fakultetu, kada mora na predavanja i na vežbe, kada vreme mora da se prilagođava obavezama koje drugi nemaju.
„Nije uvek lako. Kada se vratim sa posla, odmorim malo, a onda učim ili idem na predavanja i vežbe. Ali, kada sam previše umorna sve pada u vodu. Dođem kući, pokušam da učim, ali ne ide. No, na sreću, takvih je dana manje“.
Da nije lako raditi i učiti potvrđuje i Anđela. Kod nekih studenata se to odrazi i na prosek tokom studija.
„Ponekad se to oseti, ali sve zavisi gde i šta radimo. U prvoj godini sam imala prosek 9,8, a u drugoj mi je prosek drastično pao na 9,4 jer sam počela ozbiljnije da radim. Zavisi i od ispita, ali se razlika da primetiti, mada se trudim da do toga nedođe“, kađe Anđela.
U materijalnom smislu rad studentima uvek dobro dođe. Uglavnom gledaju da uštede i da to iskoriste za putovanje ili neke važnije stavri.
„Dobar deo zarade uštedim, pa sam tako od svojih para ove godine otišla na more, kao i prošle, a sada štedim da polažem vozački ispit“, dodaje Anđela. „Deo para potrošim na garderobu i ostale potrepštine“.
Anđela kaže da nije neuobičajeno da studenti rade i sve ih je više. Neki od njih se uspešno nose sa svim obavezama koje donosi studiranje i rad, a neki od njih odustaju. Ona kaže da ima puno kolega koji su počeli da rade, ali su odustali od studija. Sudeći po njenom primeru i proseku koji ima ne mora da bude tako, ali i dalje važi „da se u niškim kafićima pije najbolja kafa jer je kuvaju zaposleni sa fakultetskim diplomama“.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
