Udruženje gradjana za zaštitu korisnika bankarskih usluga CHF Srbija, organizuje večeras 19. februara, regionalnu Tribinu „Švajcarac – bankarska klopka” od 18h-20h u mesnoj zajednici Božidar Adzija.
Na tribini građani će se upoznati sa tim koja su prava i obaveze korisnika kredita i kako se zaštititi od nezakonite prakse banaka, saznaće sve o indeksacija kredita i njihovoj pravnoj neodrživost, ali i o tome koji su obavezni dokazi na sudu.
Oko 37 000 porodica u Srbiji ima dugoročni hipotekarni kredit u švajcarskim francima što je mnogo više nego što pokazuju zvanični podaci koji obuhvataju samo 60% stambenih kredita koji su osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.
Pre desetak godina su se banke agresivnim reklamiranjem utrkivale koja će pre privući mlade ljude u svoje ekspoziture mameći ih emocijama da izadju iz podstanarstva i budu svoj na svome, predstavljajući kredite indeksirane u švajcarskim francima kao neodoljiv bankarski proizvod, sa manjom kamatom i sigurnom valutom.
Deset godina kasnije, uprkos redovnoj otplati dupliranih anuiteta, korisnici su dužniji nego na početku otplate.
Krivac za stalno uvećavanje glavnice i anuiteta kredita je indeksacija, odnosno korišćenje Plana otplate u stranoj valuti kao jedinog merodavnog faktora o stanju kredita, bez obzira na stvarno primljeni novac i plaćanje od strane korisnika.
Sudovi Irske, Španije, Italije, Francuske, Rumunije, Madjarske i Grčke su stavili van snage indeksaciju kredita kao nepoštenu i istakli da se ne radi o običnim kreditima, već o složenom finansijskom proizvodu sa izuzetno velikim rizicima, o kojima banke nisu informisale potrošače prilikom ugovaranja kredita. U aprilu 2017.godine stupila je na snagu optužnica zbog plasmana ovih kredita u Francuskoj, dok je u decembru 2017.godine apelacioni sud u Sloveniji doneo prvu pravnosnažnu presudu kojim je u ceo ugovor oglasio ništavim.
Dok nadležne institucije u Stategiji za rešavanje problematičnih kredita idu u smeru da se problem reši omogućavanjem prodaje problematičnih kredita raznim fondovima, građani koji imaju ove kredite imaju sasvim različitu strategiju – postupanje po pravnim propisima Republike Srbije i utvrđenje ništavosti indeksacije kredita.
Deindeksacija kredita u stranim valutama u Srbiji je jedino rešenje koje može zaustaviti dalje dužničko ropstvo. Osim što je takva mera potrebna građanima, privredi, državi, pa čak i bankama, ista je potpuno u skladu sa domaćim pravnim sistemom, koji od 1978.godine za korisnika kredita previđa samo dve obaveze – vraćanje primljenog novca i plaćanje kamate.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
