Tema ovogodišnjih, 24. Oktobarskih susreta u socijalnoj zaštiti je „Roditeljstvo-dar, teškoća, šansa“, a stručnjaci iz ove oblasti će se dva dana baviti temom na koju je teško naći odgovore i smernice za ovako kratko vreme, ali je nama cilj da trasiramo puteve i otvorimo brojna pitanja koja stoje pred roditeljima u ovako ozbiljnom trenutku kada je roditeljstvo daleko zahtevnije jer se roditelji prosto orjentišu ka obezbeđenju egzistencije porodice, nema više podele na muške i ženske uloge, a deca nam nekako rastu pored nas, ističe Maja Stojanović, porodični psihoterapeut Savetovališta za porodicu Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu.
Oktobarski susreti u socijalnoj zaštiti okupili su veliki broj psihologa, socijalnih radnika i ostalih stručnjaka koji se bave ovom problematikom i to iz celog ranija, a predavanja će održati i gosti iz Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine koji su se odazvali pozivu.
Susreti se održavaju u Oficirskom domu u organizaciji Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu u suorganizaciji sa Komorom socijalne zaštite. Otvaranju su prisustvovali i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a susrete je otvorio gradonačelnik Darko Bulatović.
„Cilj nam je da pomognemo našim najmlađima, ali i roditeljima i svima koji su u ulozi roditelja, jer roditeljstvo ne mora da bude samo biološko, da tu odgovornu ulogu ostvare na najbolji mogući način u interesu dece i mladih koji su budućnost“, kaže Maja Stojanovuć.
Prema podacima koje sakuplja u svom svakodnevnom radu sa niškim porodicama Centar za socijalni rad u Nišu došao je do zaključka da u roditeljstvu u našem regionu još preovladavaju tradicionalni načini vaspitanja dece i nalaze se ispred društvenih normi.
„Svi znamo za floskulu „da je batina iz raja izašla“. Ona je još uvek nekako dominantna i još uvek se smatra da je blaže fizičko kažnjavanje dozvoljeno i da daje dobre efekte. Međutim brojna istraživanja i kod nas i u svetu pokazuju da kazna dečuje samo u trenutku i ne oblikuje ponašanje.Naš cilj je samo da otvorimo pitanje koji su to mogući načini vaspitavanja dece bez primene kazne, a oni postoje“, ističe Maja Stojanović.
Dr Jelena Opsenica Kostić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu dodaje da je, kada se radi o roditeljstvu, potrebno progovoriti o tome da li postoji motivacija kod mladih ljudi da postanu roditelji.
„Postoje mnoga istraživanja i u svetu i kod nas koja su se bavila ovim pitanjem. Imamo rezultate iz okruženja, ali su na ista pitanja odgovarali i naši studenti. Iz tih odgovora se mogu naslutiti razlozi za negativnu motivaciju.
To bi bile finansijske teškoće, ali pre toga zabrinutost za odrastanje deteta u ovom svetu danas, sociološka i ekološka zabrinutost jer stalno slušamo da nam preti neka društvena ili ekološka katastrofa, a to nije okruženje u kome želite da donesete na svet jedno ili više dece. Sa druge strane, deca se žele, najčešće, iz želje da se detetu pruži ljubav i da se oseti povezanost sa njim, a drugi ralog je da se produži porodična loza“, objašnjava dr Jelena Opsenica Kostić.
Činjenica je da sa razvodom roditelji ne prestaju da budu roditelji i da moraju da nastave da brinu o svom potomstvu, ali pri tome ne smeju da se služe manipulacijama i uslovljavanjem dece.
„Upravo zbog toga su stručnjaci u Hrvatskoj prilagodili sistem tome da zaštiti decu koja se nalaze u ovoj poziciji“, kaže mr Ela Selak, sa Poliklinike za zaštitu djece grada Zagreba.
„Ta deca pokazuju niz dramatičnih ponašanja i poteškoća i sva istraživanja u svetu pokazuju da mi kao sistem koji se bavi zaštitom dece propuštamo da tu decu zaštitimo. Manipulativnom roditelju stalno dajemo priliku i pomažemo mu, a dete pati. Zbog toga smo dosta radili na povezivanju svih institucija kako bi smo našli modalitete za zaštitu de dece. Radi se o tome da stvari nazovemo pravim imenom, a reč je o emocionalnom zlostavljanju dece koja je visoko rizično za njegov dalji razvoj“, zaključuje Ela Selak.
Sandra Perić ispred Komora socijalne zaštite dodaje da godišnji izveštaji centara za socijalni rad u Srbiji ne pokazuju u pravom smislu te reču sa kakvim se sve problemima sreću ono koji rade sa roditeljima i decom.
„Svi u regionu smo na putu da postignemo dobre rezultate i da primenimo primere dobre prakse u rešavanju problema sa kojima se sreću i roditelji i deca, a problemi su svuda isti, ne samo u reguionu već i svetu, samo su službe na drugačiji način razvijene i organizovane za pružanje pomoći ovakvim porodicama“, ističe Sandra Perić.
U okviru Oktobarskih susreta u socijalnoj zaštiti održava se i okrugli sto na „Izričita zabrana telesnog kažnjavanja dece u Srbiji – pozitivno roditeljstvo“.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
