SUDBINA: Majka joj umrla od korone, ona obolela i otišla u bolnicu, a decu joj stanodavac izbacio na ulicu

Sudbina se poigrala sa Violetom Petrović, samohranom majkom iz Niša. U trenutku kada je vodila bitku sa koronavirusom, izbačena je iz stana sa svojom decom, zbog straha stanodavaca da se i oni ne zaraze.

Violeta Petrović ima 45 godina. Živi sa dvoje dece (19 i 13 godina). Kaže svet joj se srušio kada je saznala da je pozitivna na kovid 19, ali ne toliko zbog virusa, već što su je zbog njega stanodavci, strahujući za sopstveno zdravlje, izbacili iz stana u kojem je sa decom živela kao podstanar. I to nije jedino zlo koje joj se desilo. Kada je saznala da mora da se iseli iz stana, primila je vest da joj je posle duže borbe u Kliničkom centru u Nišu preminula majka od korone.

“Počela sam da kašljem i testirana sam 8. maja. U nedelju su mi javili da sam pozitivna. Rekli su mi da spakujem stvari i da će doći po mene da me voze u kovid-bolnicu “Radon” u Niškoj Banji, a da će deca ostati u samoizolaciji do testiranja. Međutim, kada su naše gazde čule da sam pozitivna, uplašile su se za svoje zdravlje i rekle da moramo svi da se iselimo. Nekako sam ih namolila da makar deca ostanu dok sam ja u bolnici. Deca su brzo testirana i bila su negativna na kovid, ali meni je rečeno da ne smem da se vraćam”, rekla je Violeta.

Kaže da im ne zamera. Reč je o starijim ljudima i sigurno su se plašili da im se nešto ne desi. Teško joj je bilo ističe kada je dobila negativan test i poslata u samoizolaciju, a nije imala kuda da ode.

Deca su mesec dana bila sama, zatvorena u kući. Prema rečima Violetine trinaestogodišnje ćerke Bojane hranu su im uglavnom donosili prijatelji i ostavljali ispred vrata.

“Nismo smeli da izlazimo van dok nam nije stigao negativan test. Teško nam je bilo, bili smo sami, plašili smo se bez mame”, kazala je Bojana.

Iako stariji, i Aleksandru nije bilo lako u trenutku kada je majka otišla u bolnicu.

“Nije nam bilo lako kada smo saznali da majka mora u bolnicu. Ipak je to period kada ostajemo sami sestra i ja i trebalo je da preživimo taj period. Imali smo i pritisak od ljudi kod kojih smo stanovali. Sreća pa smo imali veliku pomoć od prijatelja i rodbine, bez njih ne znam šta bi bilo. Bilo mi je jako žao mame, jedna je majka. Mi smo još uvek deca i stvarno nam je bilo teško.”, iskren je Aleksandar Petrović.

I dok joj je život zadavao jake udarce, sreća je za nju imala druge planove. Njeni prijatelji i deca su se organizovali i počeli da joj renoviraju staru kuću.

“Stara kuća je potpuno ruinirana. Tamo niko ne živi godinama. Mama je bila nepokretna, živela je u domu poslenjih godina. U trenutku kada primam vest da se mami stanje pogoršalo, da je iz Sokobanje prebačena u KC Niš na respirator, a onda stižu vesti da je preminula. Istoga dana sam testirana i rečeno mi je da me sutradan puštaju kući ako sam negativna, a ja nisam imala kuda da odem”, govori Violeta.

Smeštaj joj je ponudila njena cimerka sa kojom je delila sobu u kovid bonici. Ona je medicinska sestra iz Gerontološkog centra u Nišu i ponudila se da pomogne dok joj traje izolacija i dok joj prijatelji ne srede kuću.

“Tu ženu sam znala samo osam dana. Njen gest da mi ponudi svoj dom je neprocenjiv.  Nemam reči kojima bih zahvalila ljudima, oni su mi ulili nadu da svet nije tako surov. Takođe i moji prijatelji, sa svojim primanjima koja nisu visoka, organizovali su se da nam srede kuću. Koliko sam tužna što ne mogu ni majci na sahranu da odem, toliko me je dobrota ovih ljudi ostavila bez teksta”, iskrena je Violeta.

Medicinska sestra Milena Savić, koja je Violeti otvorila vrata svog doma, kaže da je to najmanje što je mogla da uradi za nekog ko je ostavljen na cedilu u najgorem mogućem trenutku.

“Slušajući sve ono što je ona preživela, pomislila sam: “Gde će ona sada da traži stan, ko će da je primi kao povratnika iz ‘Radona'”. Sve sam to znala, ali ne odluči čovek da tek tako primi nekog u kuću. Kada sam videla njen odnos sa kolegama, pun poštovanja, razumevanja, kao i prijatelje koji hoće da pomognu, da uđu u ruiniranu kuću da je srede, to znači da je ta žena to zaslužila, da je dobar čovek. Tako sam odlučila da pomognem, zajedno smo na jednom spratu, zajedno ćemo ostati dve nedelje do kraja izolacije”, kaže Milena.

Prijatelji pomažu koliko mogu da ovoj porodici obezbede krov nad glavom. Međutim, kažu upravo je krov najproblematičniji. Nema crep, propao je skroz. Violetini prijatelji su najpre očistili dvorište, a onda su skupili koliko je ko mogao nešto od materijala da bi kuću sredili. Ko šta ume to i radi. Gletuju, krpe rupe, svi sa jasnim ciljem, da osposobe makar dve sobe da u njima može da se boravi i da kada joj prođe izolacija Violeta sa svojom decom može da se vrati u svoj dom.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.