Obrazovanje

Studenti istorije nezadovoljni najavljenom reformom nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama

Studenti departmana za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu i predsedništva Saveza studenata Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu oglasili su se povodom aktuelne reforme plana i programa nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama.

Imajući u vidu javnu medijsku raspravu pokrenutu peticijom univerzitetskog profesora i nastavnika-predavača istorije na čelu sa akademikom prof. dr Ljubodragom Dimićem za ukidanjem reformisanog plana i programa nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama od 15. juna ove godine, želimo da, kao studenti istorije, budući profesionalni istoričari, a neki i nastavnici-predavači u prosvetnom sistemu, javno izrazimo svoje duboko nezadovoljstvo pomenutom reformom, njenom strukturom i sadržajem, kao i načinom na koji je ona doneta, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

„Nastavu istorije smatramo najznačajnijim i nezamenjivim činiocem procesa formiranja istorijske svesti, suštinski bitne za formiranje društvene i nacionalne svesti mladih ličnosti, budućih samosvesnih građana demokratskog društva kakvom dugim nizom decenija stremimo. S tim u vezi, smatramo da plan i program nastave istorije ne može da se donosi bez ozbiljno pripremljene, temeljne i sveobuhvatne javne diskusije koja bi uključila sve kvalifikovane i kredibilne činioce, što je kod ove reforme izostalo, već se, ograničenim dometom, javnosti jedino predočavaju pojedinačna, sasvim netransparentna i nerelevantna istraživanja u obliku anketa“, ističu.

Кada su u pitanju struktura i sadržaj same reforme – na osnovu detaljno analiziranog „Pravilnika o planu i  programu nastave i učenja za gimnaziju” („Službeni glasnik – Prosvetni glasnik”, br. 4/20), od 2. juna 2020. godine; javnih medijskih saopštenja Ministarstva prosvete, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV),
podnosilaca peticije i zainteresovanih kredibilnih pojedinaca; ispitivanjem upućenosti i mišljenja više nastavnika-predavača u gimnazijama u jugoistočnom delu Srbije, kao i uzimajući u obzir vlastito iskustvo akademskog studiranja naučnog predmeta istorija, ali i skorašnje iskustvo pohađanja srednjoškolskog sistema
obrazovanja – smatramo da su koncipirani štetno po kvalitet nastavnog procesa. Razloge za ovakvu tvrdnju pronalazimo u više činjenica.

Кao prvo, reformisani plan i program zanemaruje i odbacuje, prema našem mišljenju olako i štetno, višedecenijsko iskustvo primene hronološko-tematskog principa nastave istorije, zamenjujući ga isključivo tematskim. I to nije dobro. Smatramo da se brzopletim i jednostranim odlukama nikako ne smemo odricati dugim nizom decenija nataloženog iskustva zarad uvođenja nečeg potpuno novog, neproverenog i nepredvidivog.

Umesto toga, bogato nam iskustvo primene proverenog hronološko-tematskog principa treba iskoristiti zarad popravljanja i unapređenja postojećih procesa i ishoda nastave, upravo vođeni genijalnom maksimom Edmunda Berka, koja duboko izvire iz istorijskog iskustva – „Menjam da bih sačuvao”. U našem slučaju, nastavili bi uvek po mnogo čemu značajni kontinuitet i očuvali visok kvalitet istorijskog obrazovanja.

Кao drugo, zašto upotrebu isključivo tematskog principa u nastavi smatramo neadekvatnim i neprilagođenim rešenjem? Iz iskustva akademskog studiranja, znamo da je tematski princip, lišen hronološkog sleda (izuzev opštih okvira istorijskih epoha), izuzetno kompleksan, zahtevan i gotovo nepraktičan bez unapred dobrog
poznavanja materije koja se obrađuje, što nije slučaj ni sa studentima, a kamoli sa učenicima srednjoškolskog procesa obrazovanja, kojima istorija, kao školski predmet, nije ni primarna, a nekmoli jedina obrazovno-školska obaveza. Učenicima je neophodno predstaviti činjeničnu materiju hronološki koncipiranog sadržaja, pa tek onda očekivati od njih adekvatnu sistematizaciju i sažimanje čitavog istorijskog procesa koji se obrađuje određene školske godine. Dakle, isključivo tematski princip, zbog svoje zahtevnosti, opštosti (razumevanje je uslovljeno bogatim predznanjem), haotične razbacanosti sadržaja istovetnog hronološkog i logički sledstvenog okvira, ne
primenjuje se ni u nastavama istorije visokoškolskih ustanova, jer onima koji tek saznaju ne može da pruži jasnu i potpuno razumljivu sliku uzročno-posledične povezanosti događaja, pojava i procesa. Izuzeci su veoma retki i posledica su neadekvatnog dostupnog udžbeničkog materijala na maternjem jeziku iz određenih ispitnih predmeta. Upravo su nas oni uverili u svu neadekvatnost isključivo takvog principa na nivou osnovnih akademskih studija. Кakvo iskustvo treba očekivati kod srednjoškolaca?

Dalje, novi plan i program nastave istorije, čiji je sadržaj strukturiran prema tematskom principu, uslovio je i pisanje novih udžbenika. S druge strane, prijemni ispiti za upis na studije istorije svih državnih univerziteta koncipiraju se prema dosadašnjem hronološko-tematskom principu, dakle, na osnovu strukture i sadržaja dosadašnjih udžbenika. To je činjenica koja proizvodi dodatni problem, jer smatramo da će takva neujednačenost priručnika znatno otežati pripremu prijemnih ispita maturantima, naravno, na uštrb kvaliteta znanja koje se testira.

Кao treće, smatramo da je struktura sadržaja novoobjavljenih udžbenika, upodobljenih novom planu i programu, i više nego nedosledna logičnom redosledu istorijskog procesa. Objašnjenje da je nastavnicima-predavačima data sloboda izbora redosleda tema prilikom formiranja rasporeda nastavnih jedinica doživljavamo neadekvatnim, jer se onda zaista postavlja pitanje opravdanosti objavljivanja novokoncipiranih udžbenika.

Takođe, postavlja se i pitanje kako će se neiskusni srednjoškolci snaći prilikom upotrebe udžbenika neredosledno raspoređenog gradiva, jedinih udžbenika takve vrste za vreme celokupnog njihovog školovanja. Napominjemo da su metodi učenja kod srednjoškolaca izuzetno slabo razvijeni.

Кao četvrto, ostavlja se prostor jednoj značajnoj nejasnoći. Ako novoreformisani plan i program daje potpunu slobodu nastavnicima-predavačima da sami izaberu i koncipiraju kojim će redosledom obrađivati zadate nastavne jedinice, postavlja se pitanje ujednačenosti kvaliteta procesa nastave istorije na nivou čitave države. Da li je, u tom
slučaju, opravdano očekivati da propisani kvaliteti ishoda nastave neće zavisiti od sposobnosti da se osmisli adekvatni redosled lekcija svakog predavača ponaosob? I da li takva sloboda izbora nastavnika može usloviti u nauci neutemeljeno davanje većeg značaja određenim temama na uštrb ostalih, već prema moralno-vrednosnim i
ideološkim afinitetima samih predavača?

Peto, mišljenja smo da prebacivanje nastavne obrade dela gradiva iz trećeg razreda gimnazije društveno-jezičkog smera, ali i iz sedmog razreda osnovne škole, konkretno, period ranog novog veka, u drugi, odnosno šesti razred, umnogome šteti kvalitetu nastavne obrade gradiva ranije određenog za te razrede, tj. perioda srednjeg veka.
Smatramo da je to nedopustivo, jer se time značajno skraćuje fond časova namenjenih za obradu izuzetno značajnog srednjovekovnog perioda, kako opšteg tako i nacionalnog istorijskog razvoja, što će svakako usloviti nezadovoljavajući saznajni ishod procesa nastave.

Šesto, izražavamo veliko nezadovoljstvo procesom značajnog smanjivanja fonda časova obavezne nastave istorije u srednjim stručnim školama (SSŠ). Izlišno je i govoriti kakva se obrazovna šteta nanosi učenicima tih škola imajući u vidu tendencije redukovanja obavezne nastave istorije na jednu školsku godinu ili njeno svođenje na
izborni predmet, što praktično znači njeno ukidanje iz obrazovnog procesa tih škola. Za tako kratak period, nemoguće je ni u najopštijim okvirima objasniti čitav istorijski, višemilenijumski proces razvoja ljudskog društva. Imajući u vidu višestruki gorepomenuti značaj kvalitetno formirane istorijske svesti, kako za samog pojedinca tako i za celokupno društvo, zalažemo se za povećanje fonda obaveznih časova nastave istorije, kako u SSŠ tako i u gimnazijama. Ukoliko se uređenim faktorima oblikovanja istorijske svesti ne da dovoljno prostora, onda će tu svest formirati nekritički spontani faktori (mediji, ideologizovane grupe i organizacije, ulica i dr).

Zbog toga smatramo da je to nužna mera zarad kvalitetnije obrade nastavnog sadržaja, kao i ishoda nastavnog procesa. Na drugoj strani, učenike je potrebno rasteretiti nepotrebno identičnih sadržaja izraženih kroz određene novouspostavljene izborne predmete.

Na osnovu svih činjenica i dilema gore navedenih, smatramo da novoreformisani plan i program nastave istorije ne rešava postojeće probleme, već ih produbljuje i nameće nove nerešive. Iz tog razloga, vođeni samo jednim ciljem, za kog najiskrenije smatramo da je cilj svih gorepomenutih aktera, a to je visoko kvalitetni i uspešni nastavni proces istorije, želimo da ovim putem pozovemo sve relevantne činioce na pokretanje opsežnog, temeljnog i transparentnog javnog dijaloga. On mora uključiti ustanove, organizacije i pojedince koji su deo istorijskog naučno-obrazovnog procesa, počev od samih nastavnika-predavača, i mora uvažavati bogato iskustvo nastavne prakse minulih decenija i dovesti do usaglašenog rešenja. Verujemo da, u pluralističkom društvu
demokratskih vrednosti, do ispravnog i valjanog rešenja možemo doći samo i isključivo dijalogom koji će uvažiti svačiji relevantan i na činjenicama utemeljen predlog i da je to jedina mera uspešnog i prosperitetnog društva.

Zbog toga, jasno apostrofiramo da je izuzetno važno da sve zainteresovane kredibilne strane shvate da je pokretanje takvog dijaloga jedino ispravno rešenje. S tim u vezi, mi studenti istorije Filozofskog fakulteta zajedno sa predsedništvom našeg Saveza smo u potpunosti svesni i svoje odgovornosti u doprinosu pronalaženja najboljeg mogućeg rešenja, te smo odlučno spremni da svim svojim intelektualnim, saznajnim, iskustvenim i kreativnim kapacitetima pripomognemo u pokretanju i vođenju jednog takvog dijaloga. Naročito nas raduje činjenica da u tim nastojanjima nailazimo na razumevanje i snažnu podršku naših profesora, zbog čega im se srdačno zahvaljujemo!

Javno pozivamo i ostale kolege – studente istorije državnih univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Prištini (sa privremenim sedištem u К. Mitrovici), na kojima je, takođe, podjednaka odgovornost, kao i breme budućnosti, da nam se sa osećajem građanske slobode pridruže i svesrdno pomognu u granicama svojih mogućnosti! Da se naši
zajednički napori mnogostruko umnože zarad boljitka naše profesije i napretka čitavog društva, kog nema bez visoko kvalitetne istorijske svesti njegovih građana, za koju ćemo biti odgovorni i mi.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button