Strasna ili stradalna sedmica je poslednja sedmica Velikog (Časnog) posta i vrhunac bogosluženja Pravoslavne Crkve. Njeno ime dolazi od crkvenoslovenske reči „strast“ što znači stradanje.
“Svaki dan ove sedmice, naziva se u bogoslužbenim knjigama, Svetim i Velikim zbog svetih i velikih događaja koji su se zbili tih dana. Svaki dan ima svoju temu, a svi zajedno se provode u strogom postu, izuzev Velikog Četvrtka koji se smatra prazničnim danom, jer je ovoga dana ustanovljena Sveta Liturgija, kaže za Niške Vesti protojerej Boban Stojković”, starešina Hrama Vaskrsenja Hristovog u Nišu.
Veliki Ponedeljak
Ovoga dana se bogoslužbeno sećamo celomudrenog Josifa koga su braća prodala, ali se on spletom događaja uzdiže na mesto upravitelja na dvoru egipatskog faraona. Ovaj starozavetni događaj predstavlja tipos Hristovog Vaskrsenja. Takođe se sećamo i jevađeljske priče o osušenoj smokvi koja je simvol jevrejske sinagoge koja je odbacila Hrista i njegovo učenje.
Veliki Utorak
Crkva nam kroz jevanđeljsku priču o mudrim i ludim devojkama ukazuje da je delotvorna samo vrlinska ili plodonsona vera, a ne vera koja je formalna i licemarna.
Velika Sreda
U Svetu i Veliku Sredu vršimo pomen žene bludnice, koja pomaza Gospoda mirom; jer se ovo dogodi malo pre njegovih spasonosnih stradanja, pripremajući ga za pogreb.
Veliki Četvrtak
Centralni i posebno važan spomen Velikog Četvrtka jeste Hristova Tajanstvena večera. U peti dan posle ulaska u Jerusalim, Hristos svoje učenike poziva na oproštajnu večeru, na Tajnu Večeru Njegovog Tela i Krvi.
Hristos je zablagodarivši Ocu, prelomivši i osvetivši dao hleb svojim Svetim učenicama i Apostolima rekavši: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje.“ i „Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zaveta koja se proliva za vas i za mnoge radi otpuštenja grehova“ (Mt. 26, 26-28). Ove reči se do danas neprestano ponavljaju na svim jezima sveta.
Na Veliki Četvrtak Crkva se seća i ovih događaja: Hristovog planja nogu Apostolima, Hristove molitve u Getsimanskom vrtu i Judinog izdajstva.
Veliki Petak
Najtužniji dan u istoriji čovečanstva, to je dan kada je čovek ustao Boga, a umesto kazne od Boga dobio večni život. Ovoga dana sećamo se Hristovog stradanja i smrti na krstu. Hristos je vođen na suđenje koje je cilj imalo njegovu osuda na smrt. Hristos-Sin Božiji prošao je strašne muke, bio je šiban, ponižavan, na samom kraju je postradao strašnom smrću na kakvu su bili osuđeni samo najveći razbojnici, bio je raspet na Krstu.
Crkvena tradicija predviđa da se ovog dana ne služi Sveta Liturgija nego se toga jutra služe carski časovi a na večernjem bogosluženju se iznosi plaštanica. Imajući u vidu sve ove događaje na Veliki Petak post je najstroži i predviđeno je da se do večernjeg bogosluženja, svi koji to mogu, ništa ne jedu i ne piju.
Velika Subota
U Svetu i Veliku Subotu praznujemo bogotelesno pogrebenje Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, i njegov silazak u Ad. Time je ljuski rod pozvan iz truležnosti u večni život. U bogoslužbenim pesmama čitamo: Sjajan grob! jer primivši u sebe Stvoritelja kao spavajućeg, pokaza se božanska riznica života, na spasenje na koji pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
