Akademsko pozorište Studentskog kulturnog centra Niš osvojilo je, na festivalu „Beskraj deset kvadrata“ u Prokuplju, sa predstavom “Stend Ap Serbie“, pet nagrada i tako je, sa ukupno 33 nagrade, ovaj pozorišni komad postao najtrofejni do sada.
Julija Petković, je dobila nagradu za glumicu festivala, glumac Vladimir Cvejić za najbolju režiju, Jovan Živkovic i Valentina Baktijarević za glumce večeri, a tu je i nagrada “Najgolem Histrion“ za najbolju predstavu na festivalu. Bilo je to istorijsko veče za Akademsko pozorište i za predstavu „Stend Ap Serbie“.
Premijera predstave je bila 2014. godine. Nakon kraće pauze u izvođenju vratila se na scenu u velikom stilu i sa nagradama. Ova predstava je po mnogo čemu jedinstvena i izlazi iz svih okvira očekivanog. O trajanju jednog komada govore glunac Vladimir Cvejić koji potpisuje režiju i glumac koji je od prvog igranja ovog komada u njemu Milos Unić.
Predstava je, kažu oni, dobila sve nagrade koje mogu da se dodele jednom komadu. Od ukupno 33 nagrade, deset su pripale samoj predstavi, tri nagrade su pripale režiseru, bar još toliko glumcima. Nagrađena je i scenografija, kostimi, muzika. Pripale su Jeleni Krstić i Milošu Krstiću. Onda su stigle i nagade za scenski govor, scenski pokret, kolektivno igranje. Sve što čini jedan komad, nagrađeno je.
„Da bi bilo šta vredelo mora na nečemu da stoji, a da bi opstalo mora da ima temelj, a temelj ove predstave je davno postavljen i zove se Jovan Jovanović Zmaj. Drugi temelj su glumci koji su morali da odigraju sve to. Ja sam posrednik između Jovana Jovanovića Zmaja i glumaca, bilo ih je 18, i sve ovo vreme su se menjali. Pravili smo i neke hokejaške izmene”, dodaje kroz smeh Vladimir Cvejić.
“Svi koji su glumili u predstavi zavoleli su je na svoj način i rado joj se vraćaju. Za to je potrebno dosta vremena i puno napora, ali i utakmice se dobijaju u zaustavnom vremenu. Taj poseban napor koji se ulaze uz ljubav i volju donosi dobre rezultate. Predstava je osvojila 33 nagrade, a 33,3333 beskonačno. Poželeo bih da ovo ne bude kraj, da oni predstavu igraju još dugo, a ja ću se potruditi da im otvorim vrata i inostranih festivala. Ove godine smo propustili neke prilike, ali biće šansi”, kaže Vladimir Cvejić.
Puno puta je, dodaje, čuo u regonu od onih koji su predstavu videli. Uvek ponavljani komplimet je da bi i drugi želeli da imaju ovakvu Srbiju. Sve u kontekstu kako je lepo ovako srbovati, voleti svoju zemlju i hvaliti je kroz pesmu i igru. Čak i političko satirične žaoke koje svi primećuju, iz usta i pera Jovana Jovanovića Zmaja dobijaju svoj poetski i večni smisao.
Predstavu su na svoj jedinstven način obelezili i glumci koji su igrali u njoj. Kako oni koji su je na neki način stvorili, oni koji su odlazili, ali i oni koji dolaze.
“Tu je bar jedno deset ljudi koji su upisali i završili pozorišne akademije, a igrali su u ovoj predstavi. Ova predstava je i dobar povod za razgovor i o tome šta će biti kada ovi mladi ljudi zavše akademije. Mislim da bi oni na taj način imali gde da se vrate i da nastave. Sada, već kao školovani glumci mogli bi mnogo da daju i svom gradu i regionu.To bi bilo ono najbolje od njihovog umeća jer su oni ambasadori kulture”, naglašava Cvejić.
Od 18 mladih glumaca iz ove predstave sedmoro njih je upisalo akademije. Iz prve postave ih je četvoro, a potom još jedan, pa još dvoje. Svi su oni, kao i “podmladak” u komadu, pokazali da su uspeli teatar u kome “žive” svoje likove, da postave na mesto, koje mu u sredini u kojoj bivstvuje, i pripada.
“Sam termin amaterizam kod nas je stigmatizovan i ima pežorativno značenje. Ne bi trebalo da ima, ali ima. Već odavno postoje na zapadu, pa bi i kod nas trebalo, alternativna pozorišta, a oni imaju stav i definicije kojima se stavljaju iznad svih. Kod nas se amaterizam definise, izraziću se vrlo grubo, kao staromodna prašnjava ekipa zanesenjaka koja se loži na pozoriste, a veoma retko nešto znaju. Ljudi se veoma često nepravdno odnose prema amaterizmu, a on je posvećeništvo gde samo novac nije primaran jer ga ljudi ne dobijaju. Amaterizam bi više novca morao da dobije da bi se opslužio talenat, a to što oni ne traže novac to ničim ne može da se plati”, jasan je Cvejić.
Stava je da sada treće pozorište u gradu mora da dobije vetar u leđa jer se sve menja. Niš sa ovom bazom talenata koju ima mogao bi bude ucrtan na mapu kulturnih događaja.
“Sada idem u Moskvu i jedini sam Srbin koji je će govoriti o studentskom pozorištu. Nadam se da ću doneti sasvin nešto novo što će svakako koristiti svima”, dodaje Cvejić.
Od samog početka, dok su ostali glumci dolazili i odlazili, mladi glumac Miloš Unić je bio u njoj. Sada ima još jedan zadatak, asistent režisera.
“To je naprosto moralo da se desi jer je predstava morala da živi i kada ja nisam bio tu”, kaze Vladimir Cvejić i dodaje:
“Voleo bih da u sledećoj varijenti predstavu pokažemo Nišlijama na nov način, sa posebnim izvođem u kome bi igralo svih 18 glumaca koji su igrali do sada u jednoj posebnoj postavci”.
Miloš Unić ne krije zadovoljstvo zbog uspeha komada u kone je od njegovog “rođenja”.
“Nagrade su samo dokaz da predstava i dalje živi, da smo doziveli 41 igranje. Uvek sam imao potrebu da ovaj komad mora da živi, da idemo dalje. Ratko ko u Akademskom pozorištu nije zaigao u njoj. Sada smo se vratili na scenu u velikom stilu, sa pet nagrada u Prokuplju. Nije bilo lako, ali uspeli smo. Ušli smo u istoriju kao najnagradjivanija predstava u Akademskom pozorištu. I to je ono što je neverovatno, da ova predstava i posle toliko vremena pronalazi svoj put”, zaključuje Miloš Unić.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
