Sport se, barem po kriterijumima onih koji ga samo gledaju, deli na one grube i one koji to nisu. U osnovi, sportove ne treba nazivati grubim, jer je svaki oblik aktivnosti propraćen zdravim navikama koristan za pravilan razvoj, kako fizički tako i mentalni, a činjenica da ih prati i po neki kontakt, kako sa loptom tako i sa protivnikom, samo može da doprinese vizuelnom efektu i atraktivnosti za one sa druge strane terena.
Ragbi je sport koji nije grub, već je sport za prave muškarce. Ragbi se u Nišu godinama unazad uspešno igra i preti da postane još dominantniji među pripadnicima jačeg pola, što svojom pričom potvrđuje i “prvi među jednakima” niškog R13K Radničkog – Stefan Jovanović.
Osim što spada u onu grupu sportista koji bez obzira na svoje rezultate i uspehe ipak pronađu vremena i volje za edukativni segment, Stefan je sportista koji je u svojoj karijeri napravio najpre preokret a potom i podvig koji je za svaki respekt. Po završetku Ekonomske škole u Nišu, put ga je naveo u prestonicu, gde je 2014. godine diplomirao na beogradskoj Vojnoj akademiji.
Svoj sportski duh i neosporni talenat oprobao je najpre u fudbalu, ali mu se život i u tom pogledu promenio odlaskom u Beograd, gde prelazi u potpuno nove vode. Ragbijem počinje da se bavi od svoje 18. godine i do dan danas trenira ga skoro čitavu deceniju.
“Po odlasku na Akademiju upoznao sam se sa ovim sportom i to je bila ljubav na prvi pogled” kaže Jovanović. Dodaje da je teška srca ostavio fudbal, ali da se takva situacija sama nametnula zbog redovnih obaveza koje je imao pa se više pronašao u svom novom sportskom angažovanju.
Početak njegove karijere datira upravo iz tih vremena, kada je u svojoj debitantskoj sezoni sa “Vitezovima” Vojne akademije osvojio ligu koja je u to vreme bila dosta jaka i konkurentna. Već tada bilo je jasno da je opredeljenje za ragbi bilo pravi potez i da će i u buduće nastaviti da beleži odlične rezultate. Dobre partije u klupskom ragbiju preporučile su ga reprezentaciji Srbije čiji je član i dan danas i sa kojom beleži jednako uspešne rezultate. A onda dobija i poziv iz ragbi kluba Crvena zvezda da svojim igrama pomogne ovom, za sada, jednom od dominantnijih klubova naše zemlje.
Sa crveno-belima uspeo je da prekine dominaciju Dorćola koji je brojao 11 uzastopnih titula i nakon poraza u dva finala, osvojio titulu prvaka najjačeg domaćeg prvenstva. Pošto ga služba nije zadržala u glavnom gradu, 2015. godine kao profesionalni 
Oficir vraća se u Niš gde svoje obaveze uspešno uklapa sa obukom u 63. Padobranskom bataljonu i redovnim obavezama u 98. Vazduhoplovnoj brigadi, uporedo igrajući u prvoligašu – R13K Radničkom. Sa Radničkim beleži još jedan sjajan rezultat. Prvi put u istoriji kluba osvojen je trofej pod nazivom “Štit Srbije” čime je niški klub postao deo velike četvorke srpskog ragbija. Od ove godine Stefan je ponosni kapiten Radničkog, po predlogu trenera koji su bez razmišljanja prihvatili i njegovi saigrači.
“U nikad jačoj konkurenciji zauzeli smo treće mesto iza Partizana i Crvene zvezde. Isto tako našli smo se i na trećoj poziciji u Balkanskom prvenstvu, iako nam je malo falilo da izborimo finale nakon polufinala u kojem nas je dočekala Crvena zvezda, inače šampion Balkanske lige” ističe sagovornik kao najveće uspehe svog kluba.
A o tome da li bi ragbi mogao da bude sport koji će prekinuti dominaciju dva najveća beogradska kluba u gotovo svim sferama, on kaže:
“Mislim da može da se prekine i da upravo mi možemo to da uradimo. Ipak, finansijska podrška koju ima Zvezda neuporediva je sa našom. Mi čak i sa znatno manjim ulaganjima i finansijskim sredstvima uspevamo da im pariramo, pa bi verovatno i mala finansijska injekcija i nešto bolji uslovi bili sasvim dovoljni za tako nešto.” Dodaje i svoj apel na Grad Niš da prepozna trud i rad koji ulaže zajedno sa svim ljudima okupljenim oko Radničkog i da bi svaka vrsta pomoći tu dobrodošla.
U Nišu je proteklog meseca pokrenuta priča oko formiranja Sportskog društva Radnički koja bi tom prilikom okupila sve klubove koji nose ovo slavno ime, a predstavljala bi neophodnu pomoć i podršku onim finansijski nestabilnim članovima ove velike porodice. Jovanović smatra da bi ovakav potez bio od velike pomoći u pogledu funkcionisanja i njegovom klubu, kojem u ovom trenutku jedino pomaže njegov generalni sponzor – “South agency”.
Svi zajedno, saigrači, treneri, prijatelji kluba i navijači, rade na popularizaciji samog ragbija koji bi u narednom periodu, s obzirom na sve bolje rezultate Radničkog, trebalo da zaživi i zauzme zasluženo mesto u srpskom sportu. Svojim partijama u Prvoj ragbi ligi Srbije ovi momci uspešno postavljaju temelje na kojima će kasnije graditi budućnost, a planovi su vezani za formiranje juniorskog tima koji će biti baza i glavni oslonac kluba.
“Trenutno smo lideri u regionu i mislim da je pravi trenutak da to iskoristimo kako bi dodatno doprineli popularnosti ragbija. Naš nacionalni tim je u samom vrhu evropskih reprezentacija, iza onih ostrvskih koje su i stvorile ragbi. Iako su nam klubovi još uvek na amaterskom nivou i ovaj sport igramo iz čiste ljubavi, sve više ljudi ga prepoznaje i dolazi na naše tribine i nadam se da ćemo nastaviti da zajedno radimo na tome.” ističe kapiten.
Po ugledu na mnoge srpske klubove, R13K Radnički će se potruditi da već od naredne godine ima svoju omladinsku školu.
O treninzima i samim karakteristikama ovog sporta ne zna se puno. Možda bi baš zbog toga Nišlije trebalo da iskoriste mogućnost koja im se pruža i da se sa tribina pomoćnog terena Čaira na najbolji mogući način upozna sa ovim ekipnim sportom, a do tada par osnovnih i slikovitih informacija od našeg kapitena:
“Sam trening nije klasičan, predstavlja kombinaciju treninga snage u teretani, nakon kojeg svaki ragbista može bez problema da stane na crtu svakom dizaču tegova, potom treninga na atletskoj stazi gde svako od nas može da parira najbržem atletskom trkaču pa sve do treninga u borilačkoj sali posle kojeg možemo rame uz rame sa rvačima i džudistima. Verovatno najkompleksniji i najzahtevniji trening, ali – isplati se!”
Dodaje da je ragbi jedan od retkih sportova koji na taj način kombinuje brzinu, agilnost, fizičku snagu i koordinaciju pokreta. Sve ovo zajedno svojevrsni je poziv onima koji bi da izazovu sebe da se oprobaju u ovom sportu, jer, kažu Englezi a potvrđuje Stefan, ragbi je “The greatest game of all”.
I ne samo da je koristan u pogledu jačanja fizičke i mentalne snage, već na najlepši način ujedinjuje one koji se bave ovim sportom. Baš tako i R13K Radnički predstavlja drugu porodicu našem kapitenu, koji svoje saigrače posmatra kao svoje najbliže rođake. Na terenu, ovi momci su pravi borci, koji međusobno sarađuju i ujedinjuju svoje snage kako bi nadigrali protivnika, van terena oni su drugari, često vole da odigraju futsal i da zajedno popiju pivo.
U toku zimske pauze svoju formu održavaju igranjem “najvažnije sporedne stvari na svetu”.
“Što se naših mečeva van terena tiče, tu već vlada veliko rivalstvo. Podeljeni smo u dve ekipe, tu su ekipa kapitena Jovanovića i ekipa trenera Živkovića. Za sada vodi trener sa 3:2, ali ima još dosta da se igra” kaže o vansezonskim aktivnostima koje ovu porodicu čine još većom i složnijom.
Niške “Meraklije” će novu takmičarsku sezonu otpočeti u februaru,a pored domaćeg takmičenja ponovo će se oprobati i u Balkanskoj Super ligi, gde će sa ekipama Tirane iz Albanije i Patrasa iz Grčke činiti grupu C. Ovo takmičenje predstavlja neku vrstu regionalne lige u ragbiju.
Neosporno je da je Stefan Jovanović neko ko je dao veliki doprinos ne samo niškom već i srpskom sportu i da su njegove partije zaslužne za mnoge pobede i trofeje u njemu. Ali ovi veliki rezultati ne bi bili još veći da se iza njih ne krije događaj koji ga je naterao da krene još krupnijim koracima ka svom cilju, iako su prognoze govorile da on to neće moći.
Stefan je pre 6 godina imao tešku saobraćajnu nesreću koja je kao epilog imala sedmostruki prelom noge, a najviše su stradali butna kost i koleno, koje je bilo smrskano do te mere da po prognozama doktora više nikad neće moći da nastavi sa normlanim životom, a o bavljenju sportom nije bilo ni reči.
Ipak, tada dvadesetogodišnji Jovanović nije dozvolio da ga ova vanredna situacija izbaci iz koloseka, već je poražavajuće prognoze učinio neopravdanim. Simbolično, oporavkom nakon samo 13 meseci, vratio se svom sportu koji i odlikuje broj 13, a 5 meseci nakon oporavka odigrao je svoju prvu utakmicu, ponovo simbolično – protiv niškog Radničkog gde je postigao esej protiv svog sadašnjeg kluba.
Ovim neočekivanim preokretom spleta okolnosti u svoju korsti, pokazao je veliku volju i borbenost koje su između ostalog jedne od ključnih osobina poželjinih za jednog sportistu. Dve godine nakon događaja koji mu je promenio život, Stefan odlazi sa vojnom reprezentacijom na Svetsko prvenstvo u Veliku Britaniju i kao zamenik kapitena i najbolji strelac reprezentacije sa njom osvaja 4.mesto u konkurenciji sa svetskim silama ragbija.
Ful bek našeg Radničkog dokaz je da se sve u životu dešava s razlogom i da ne treba ništa prepustiti slučaju, već se uhvatiti u koštac sa svim problemima i nevoljama koje nam on povremeno nameće. To je prvi i ključni korak ka našim ciljevima a vrlo često ume i da nam donese pobedu, kako u sportskim tako i u životnim mečevima. Rođen je 27.12.1990. godine i sutra će napuniti istovremeno 27 i 6 godina. Jer je pobedio život i sa tim pobedničkim mentalitetom će nastaviti da niže godine i pobede na terenu. Srećan rođendan, heroju!
Tekst je deo projekta «Mladi talenti Niša» koji je podržan od strane Sekretarijata za kulturu i informisanje Grada Niša u okviru raspodele sredstava za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u 2017.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
