Nišvil džez festival je pored muzičara, i ove godine okupio veliki broj umetnika, pokazavši da džez nije samo muzika.
Dvojica mladih niških umetnika, Pavle Perić i Eško Kurtić su, inspirisani džezom, u samo nekoliko dana jednoj ruini udahnuli novi život.
Uz nekoliko litara fasadnih boja, sprejeva, malo mašte, mnogo znanja, murali puni kolorita i intenzivnih boja, zidove ruiniranih umetničkih ateljea u Tvrđavi učinili su pravom atrakcijom za turiste i prolaznike.
Svojim delom, ovi mladi ljudi su želeli da pošalju poruku da je kucnuo poslednji čas da se posvetimo kulturi.
„Na ovom mestu pre dvadesetak godina, kultura je izgorela i postala ruševina. Mi smo kroz muziku i boju pokušali da je vratimo na mesto. Vreme je da se i mi vratimo kulturi jer, boja, pod uslovom da nije siva, vraća pozitivne misli i raspoloženje“, kaže Eško Kurtić.
„Ljudi treba da se posvete kulturi, i nju treba finansirati i platiti. Kultura je marketinški trik, a murali u svetu jesu nešto što oplemenjuje grad. Berlinski zid je sav išaran, ali turisti dolaze da se slikaju ispred tog zida. I pored ovih naših zidova je prošlo nekoliko hiljada ljudi i svi su zastali da bi se fotografisali“, kaže Pavle Perić.
Nije slučajno da ovako razmišljaju, jer obojica potiču iz umetničkih porodica. Eškovi preci su bili muzičari, a Pavlov otac je poznati niški umetnik Dragan Perić koji je stvarao u jednom od ateljea kojih više nema.
„Na ovaj način smo hteli da skrenemo pažnju i na nemar koji traje skoro dve decenije. Ateljei su stradali u požaru. U međuvremenu izgovoreno je na desetine obećanja da će problem biti rešen i da će se umetnici vratiti u svoje prostorije. Nažalost, moj otac to nije dočekao“, navodi Pavle.
Eško Kurtić već 25 godina radi murale, a njegova umetnost krasi zidove, mostove i druge objekte nekih azijskih gradova. Učestvovao je na najvećem festivalu u Rusiji gde je ostavio traga pored 40 najvećih svetskih crtača.
Pavle Perić je koju godinu mlađi i ima kraći umetnički staž. Trenutno radi dizajn enterijera, a angažovan je i u modeliranju i maketarstvu.
Ono što im je zajedničko je grad Niš. U njemu su rođeni, tu završili Umetničku akademiju i Niš nikada ne bi menjali za neki drugi grad.
U starim ateljeima stvarali veliki umetnici
Ovde su, decenijama pre požara, stvarali poznati niški slikari, vajari, grafičari. Neki od njih su Veljko Miljković umetnik i scenograf u Narodnom pozorištu, Aleksandar Šakić, Stole Stojković, Vlade Vušurović, vajar Dušan Donkov, kasnije i njegov sin Perica Doknkov. Danas, malo ko pamti da se u nizu nekadašnjih umetničkih ateljea nalazila prva niška umetnička škola. Ovde je nastala fontana namenski rađena za hotel „Beograd“ u Leskovcu, a radili su je učenici Umetničke škole pod budnim okom Aleksandra Šakića. Stole Stojković je upravo u ovim prostorijama uradio veliki mozaik, koji se danas nalazi u Domu zdravlja Niš, kao i niz drugih vrednih kulturnih obeležja – bista slikarke Nadežde Petrović na keju, spomenik palim avijatičarima u Prvom i Drugom svetskom ratu u parku preko puta Saborne crkve, a od spomenika novijeg datuma, značajnih za grad Niš, je i spomenik Stevanu Sremcu i Kalči preko puta TC Kalča, koga je radio niški vajar Ivan Felker.
Pored nekadašnjih ateljea dnevno prolazi na desetine domaćih i stranih turista, koji mogu samo da naslute da je ova ruina nekada bila sedište nečeg važnog za grad Niš. Bila, pre 70 godina, kada je niška Tvrđava stavljena pod zaštitu države. Ove godine se navršava ravno 40 otkad su poslanici Skupštine Srbije Tvrđavu proglasili za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
