Stari Niš

Stare Niške slike, podstiču priče ….

Otkrivanje (nekada) najlepšeg Niškog spomenika ….

„Jedan od najlepših spomenika u Srbiji, monumentalnih dimenzija, izgleda i konstrukcije, podignut u slavu mučki ubijenog kralja Aleksandra I Karađorđeviću, ujedinitelju, opstao je u vreme nemačke okupacije, da bi ga ubrzo po završetku ratanesta bez traga…“

Niš je grad koji ima mnogo spomenika iz bogate istorijske i kulturne prošlosti. Mnogi od njih su za vreme ratova rušeni, pa zatim obnavljani. Jedan, međutim, onaj najlepši, zaista monumentalni, nikada neće biti obnovljen. To je spomenik viteškom klralju Aleksandru I Karađorđeviću, ujedinitelju.

foto: Wikipedia, javno vlasništvo

Predstavljao je ogromnu bronzanu figuru kralja na propetom konju u skoku sa podignutim prednjim nogama, visine 4,5 metara, postavljen na crnom granitnom postamentu visine 9 metara. Imao je i dva reljefa, na širim stranama.

Prvi je predstavljao vojničku četu u pobedničkom maršu na „putu Slobode“, a drugi kralja sa seljacima Pomoravlja. Dominirao je čitavim prostranim trgom i širom okolinom. Bio je postavljen u središtu trga pored tramvajske pruge, koja je tu prolazila. Trg se onda zvao Trg kneza Mihajla Obrenovića (prethodno Araut pazar, zatim Trg JNA, Trg VJ, danas Trg Kralja Aleksandra).

Pripreme za podizanje ovog spomenika, otpočele su još 1935. godine nakon mučkog ubistva Aleksandra Karađorđevića (9. oktobar 1934. godine). Bansko veće Moravske banovine, zajedno sa narodom rešilo da podigne spomenik tragično preminulom kralju od dobrotvornih priloga iz cele banovine. Štampano je i poslato 16.000 proglasa i 15.400 pisama, a pristiglo je 1.450 priloga u novcu, čiji su darodavci bila odeljenja školske dece, pojedinaca i ustanova.

Raspisan je veliki javni konkurs. Pristiglo je 26 radova, od kojih su izdvojena tri, Anton Augunstinčić, Radeta Stanković i Ilija Kolarević. Odbor se upoznao sa „Mišljenjem njenog veličanstva kraljice Marije Karađorđević“. Žiri je 8. i 9. jula 1938. godine u sali Ženske gimnaziije (danas Filozofski Fakultet), odlučio da bude realizovan drugonagrađeni projekat pod šifrom „26“, čiiji su autori bili vajar Radeta Stanković i inž. Miloš Somborski iz Beograda.

Više od godinu dana je bilo potrebno vajaru Radetu i inženjeru Somborskom da savladaju ogromnu figuru u bronzi. Statistički je to bilo pravo remek delo, retko izvođeno u svetu, sa osloncem konja na zadnje dve noge …

Iako je rat u Evropi započeo i besneo (1. septembar 1939.) spomenik je svečano osvećen i otkriven na rođendan pokojnog kralja 17. decembra 1939. U prohladnom zimskom danu, prostrani trg prepravilo je mnoštvo naroda, odajući poštu omiljenom kralju, žrtvi neprijateljske zločinačke ruke. Prisustvovale su najviše drzavne ličnosti Kraljevine Jugoslavije …

Spomenik je „nestao“ posle II Svetskog rata

Izvori:
Istorija Niša II, Istorija Srbije, Niški Vesnik

Priredio:
Novaković Č. Milan

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close