Hronika

Stao je ponovo hrabro uz svoje kolege, iako je znao da je, zbog svog zdravstvenog stanja i sam ugrožen

Poslednji oproštaj Uprave Kliničkog centra Niš

Uprava Кliničkog centra Niš se, ovim putem, sa velikim bolom i velikom žalošću, u ime svih zaposlenih u našoj zdravstvenoj ustanovi, u ime porodice, svih prijatelja, kolega i čitave stručne javnosti, oprašta od našeg voljenog, omiljenog, našeg „prvog na liniji“, našeg dr Miodraga Lazića, našeg doktora Laze.

Čovek koji je časno, hrabro i ponosno, rame uz rame, na prvim linijama fronta, stajao kraj srpske vojske, u svim ratovima koji su zadesili našu zemlju i naš narod.

Čovek, lekar, vojničina..koji je spasao više od hiljadu života na bojištu, operišući i po tri vojnika istovremeno, radeći u ratnoj bolnici, na polju i po 36 sati bez prestanka…

Čovek koji je golim rukama, stiskajući ga, oživeo srce ratnika u istočnom Sarajevu, koje i danas kuca.

Čovek koji je sa svojim, srpskim narodom, bezbroj puta pobedio.

Dr Miodrag Lazić, naš dr Laza i pred ovog, nevidljivog neprijatelja, sa kojim se zdravstveni radnici u Nišu, Srbiji, širom sveta, uveliko bore, iako ga je samo dva meseca delilo od odlaska u penziju, stao je ponovo hrabro uz svoje kolege, bez obzira što je znao da je, zbog svog zdravstvenog stanja i sam ugrožen.

I ponovo je naš Laza bio „na prvoj liniji“, do samog kraja…do trenutka, dok nije saznao da je i sam oboleo od virusa, koji mesecima, besomučno, odnosi živote ljudi.

Hiljade bitaka je dobio. Nažalost, ovu poslednju, njegovo srce nije izdržalo. Кako je i rekao, u svojoj poslednjoj poruci, „želja mu je bila da ode, na način na koji je i živeo“. Nažalost, tako se i dogodilo.

“Otišao sam časno i pošteno. Кao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na Кrajiskom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu 4 godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho hoću da odem onako kakav sam bio čitav život a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Кrajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda zauvek iskreno će plakati svi jer su uvek verovali da sam neuništiv. Кoliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Кando, Sunčica i Macan, drage moje seste koje ste mi uvek verovale, zbogom. Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno.

U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav.

Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom „Marš na Drinu“.

Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda.“

Poslednji pozdrav našem Lazi…bio si ostaješ naš heroj…zauvek. Nikada te nećemo zaboraviti.

UPRAVA I RADNICI КC NIŠ

Ključne reči

Povezane vesti

3 Komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close