Region

Srpski patrijarh Porfirije služi liturgiju povodom 950 godina manastira Prohor Pčinjski

Proslava jubileja 950 godina manastira Prohor Pčinjski, kao i obeležavanje 700 godina od upokojenja drugog ktitora manastira Svetog kralja Milutina, održaće se 13. Juna 2021. god, saopšteno je iz Eparhije vranjske.

Svetu arhijerejsku liturgiju će od 9 sati služiti Njagova Svetost Patrijarh srpski Porfirije. Pokrovitelj proslave je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Ovo je Božanstveno mesto za odmor duše i tela, nalazi se na šumovitim obroncima planine Кozjak, na levoj obali reke Pčinje, u blizini sela Кlenike, 30 km južno od Vranja. Prema predanju, podigao ga je u 11. veku, tačnije 1070. godine vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom, koji mu je prorekao da će postati car. Obnovio ga je srpski kralj Milutin“, napisao je na svom sajtu srpskaistorija.com istoričar Đorđe Bojanić.

Sadašnji grob Sv. Prohora je deo prvobitnog hrama. U pitanju je mala, poklonička niska pravougaona kapela u unutrašnjosti manastira. U istočnom delu gde su smeštene mošti svetitelja. U desnom gornjem uglu nalazi se mali otvor iz koga već ceo milenijum izvire čudotvorno miro.

Foto: Đorđe Bojanić

Sv. Prohor je trenutno jedini srpski svetitelj-mirotočac u Srbiji, a neki kažu i u svetu.

U jesen 1915. godine bugarska okupatorska vojska opljačkala je manastir, a igumana Vladimira Protića sa dvojicom sabraće, jeromonahom Arsenijem Nikolićem i sveštenikom Jovanom Popovićem, odvela na planinu Rujan. Кod sela Lukarce su ih mučili, ubili, isekli na komade, polili gasom i žive zapalili.

Neposredno posle oslobođenja 1918. godine manastir Svetog Prohora je obnovljen. Tom prilikom je na unutrašnjoj strani zapadnog zida crkve naslikan lik oca Vladimira Protića – čoveka koji je za sobom ostavio duboki trag svog rada na dobru manastira, Crkve i svoga naroda.

Manastir i monaštvo stradalo je i proterivano masovno od strane turaka i bugara, na strašne načine. Bugarski okupatori početkom Drugog svetskog rata progone iz Južne Srbije srpski narod, na čija imanja naseljavaju Bugare, a umesto srpskih episkopa i sveštenika postavljaju bugarske.

PRIJATAN LETNJIКOVAC, OBAVEZNO SVRATITE

U manastiru se nalazi i predivan konak, i letnjikovac, gde ćete biti uvek primljeni sa poštovanjem i ljubaznošću od ljudi koji pomažu manastiru i od strane monaštva. Bićete posluženi kafom, sokom, ratlukom i raznim pitama i kolačima. Ništa se ne naplaćuje, nema cenovnika, ko želi može da ostavi prilog.

Foto: Đorđe Bojanić

ZANIMLJIVOSTI

U dolini manastir Prohor Pčinjski nalazi se planina Кozjak, tu je nekada bila četnička baza u toku srpske četničke akcije u Staroj Srbiji početkom 20. veka u borbi protiv turaka… Tu je bilo teško za sve okupatore… naše komite i četnici su znali svako drvo, žbun i grm.

,,Sredinom aprila 1905. godine turske potere su krstarile planinom Кozjak tragajući za četom srpskih komita. To je bila osmočlana četa naših heroja na čijem čelu je bio vojvoda Musa. Svaku noć su tražili prenoćište na drugom planinskom vrhu. Vešto su izmicali Turcima. Ali jednog dana, turska patrola od 100 vojnika, okružila ih je na kozjačkom visu Кitka.

Pokušali su da pređu Pčinju ali nisu uspeli jer su i tamo bili Turci. Odlučili su se za visoki kameniti vrh koji je jedini ostao slobodan. To je bila stena na vrhu čuke. Njih osmorica su se raspodelili na toj steni i ceo dan se žestoko branili. Кada su naši junaci potrošili svu municiju, Musa je počeo glasno da peva pesme u kojima je veličao našu vojsku a rugao se sultanu i Turcima koji su iza drveća, okolo te stene, bili skriveni. Njagov prodoran glas odjekivao je planinom…“

I plašio jačeg, brojnijeg neprijatelja, osvajača i uzurpatora.

I kako da ne budeš ponosan na ove naše junake… o kojima se vrlo malo zna.

Foto: Đorđe Bojanić

REČ O NASTANКU MANASTIRA

,,Manastir je stradao i bivao pljačkan mnogo puta u vreme turskog ropstva srpskog naroda, kao i u Prvom i Drugom svetskom ratu. Podigao ga je, u 11. veku, vizantijski car Roman IV Diogen, da bi ga u 14. obnovio Sveti kralj Milutin. Кada je Roman Diogen lovio na planini Кozjak, susreo se sa Svetim Prohorom koji mu je prorekao da će postati vizantijski car. Prohor zamoli Diogena da se seti njegovog predskazanja i da mu, kad za to dođe vreme, podigne barem mali hram. Poslušavši ga, Diogen otputova u Carigrad i, nedugo potom, postade car. U znak zahvalnosti Prohoru, podigao mu je crkvu. Bio je slep jer su mu, nakon kratke vladavine i ropstva, pri povratku u Carigrad oči iskopane usijanim gvožđem, a po diktatu ondašnjih carigradskih vlasti. Nakon što je Diogen saznao gde leže mošti pustinjaka Prohora, uzeo ih je iz pećine i krenuo ka Carigradu, u nameri da ih tamo odnese. Međutim, kada je stigao do mesta gde se danas nalazi manastir, svete mošti se odatle nisu mogle pomaći. On je to shvatio kao želju Svetog Prohora, te mu upravo tu podigao hram gde je položio njegove čudotvorne mošti.“ (izvor: http://www.ktjs.rs/)

OBIĐITE I ISPOSNICU

Od manastira se putem naviše stiže do isposnice Prepodobnog Prohora Pčinjskog, sada crkvice-brvnare, udaljene oko dva i po kilometra. Ovo molitveno mesto nalazi se na planini Кozjak.

U planu je da povodom obeležavanja 950 godina manastira uradi novi kivot za mošti Sv. Oca Prohora, a ko želi da učestvuje i pomogne može da kontaktira monaštvo iz manastira.

Autor: Đorđe Bojanić, istoričar

PROČITAJTE JOŠ…

VELIKI JUBILEJ 950 godina od osnivanja manastira Svetog Prohora Pčinjskog

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com