Srpski akvarelisti u Turn Severinu
Na današnji dan, 22. marta 2012. godine u Regionalnom muzeju umetnosti u Turn Severinu bila je otvorena izložba slika pod nazivom: “70 godina akvarela na prostoru jugoistočne Srbije”.
Priredjivač izložbe bio je prof. dr Kamenko M. Marković, koji je bio i autor obimnog kataloga napisanog na srpskom i rumunskom jeziku.
U organizaciji ove izložbe, sa srpske strane, učestvovalo je Društvo za rumunski jezik Vojvodine, a sa rumunske, Univerzitet u Krajovi i Fondacija “Lumina” iz Turn Severina.
Bilo je izloženo 40 slika, sledećih autora: Sime Čemerikića (Niš), Bogdana Nikolova (Niš), Mladena Jotova (Kladovo), Georgi Georgieva (Prokuplje), Zlatka Pavlovića ( Aleksinac), Momira Armuša (Sokobanja), Nenada Corelja (Knjaževac), Djordja Živkovića (Beograd), i Vladimira Crnomarkovića (Niš).
Sa umetnicima čija su dela bila izložena, izuzmemo li Simu Čemerikića, profesor Marković je bio godinama u prijatljskim odnosima i pisao je o njihovom radu. Sa Zlatkom Pavlovićem izlagao je 2006. kopije Rembrantovih radova povodom četiristotine godina od rodjenja Rembranta van Rajna (1606-1669). U Kladovu, gde je jedno vreme radio, Marković je bio kolega i prijatelj Mladena Jotova.
Kamenko M. Marković slovi za odličnog poznavaoca rumunske kulture i umetnosti, jedan je od najboljih poznavalaca života i dela Konstantina Brankušija, slavnog rumunskog skulptora ali je i autor brojnih drugih radova, vezanih za rumunsku kulturu i umetnost.
Zato je, on, po otvaranju izložbe, dobio nekoliko priznanja: Nagradu “Eminesku”, dar Fondacije “Lumina”, “INTERNATIONAL CERTIFICATE OF EXCELLENCE”, dar Univerziteta iz Krajove, “Diplomu Dunavski argonaut”, kojom ga je nagradilo Društvo za rumunski jezik Vojvodine. Ta nagrada je dodeljena za “dugogodišnju saradnju na planu pisane reči”. Reč je o radovima koje je Marković objavio u časopisima, zbornicima i publikacijama štampanim na rumunskom jeziku.
Predsednik Fondacije “Lumina”, prof. dr Florian Kopčea zahvalio je svima koji su učestvovali u realizaciji ove izložbe. ”Ova veličanstvena izložba kazao je, Kopčea, ne bi mogla da bude realizovana bez pomoći mnogih. Pa ipak, najveće zasluge pripadaju profesoru Markoviću, koji je sve ovo osmislio. Izloženi eksponati nepogrešivo otkrivaju razvojnu liniju akvarela u tom delu Srbije. Profesor Marković dao je briljantnu analizu svakog slikara ponaosob. Za taj poduhvat i, za napor da to predstavi gradjanima jedne strane zemlje, u ovom slučaju Rumunije, Fondacija “Lumina” ga nagradjuje diplomom koja nosi ime genijalnog rumunskog umetnika. Mi znamo da profesor Marković godinama voli Brankušijevu otadžbinu i da promoviše po svetu njenu umetnost. Ova nagrada se dodeljuje za “promovisanje srpsko- rumunskih kulturnih odnosa”. Ovakve manifestacije kulture mogu samo da ojačaju naše ionako dobre komšijske odnose. Na ovaj način, simbolično je nagradjen onaj ko se dugi niz godina bavi Rumunijom, njenom kulturom i njenom umetnošću”.
Kamenko M. Marković je jedno vreme predavao likovnu kulturu u “Gimnaziji 25. maj “, u Kladovu. Emil Jotov, sin Mladena Jotova, bio je njegov djak. Za potrebe ovog teksta, Emilov sin, Martin Jotov, student prve godine Fakulteta Umetnosti u Nišu, načinio je Portret Kamenka M. Markovića. Portret je načinjen tehnikom suvi pastel na papiru.
Otvaranju izložbe u Turn Severinu prisutvovao je veliki broj Rumuna, trojica srpskih slikara , isto toliko bivših Markovićevih učenika iz Kladova i novinari lokalne televizije. Govorilo se na srpskom i rumunskom jeziku. To je bila potvrda odlične saradnje dve geografski bliske i prijateljske zemlje. Prisustvo ta dva jezika vidljivo je u katalogu izložbe ali i na diplomama kojima je nagradjen prof. dr Kamenko M. Marković.
Nakon što je primio nagrade profesor Marković se zahvalio domaćinu na gostoprimstvu i na nagradama. Svoje obraćanje završio je rečima: “ Ja sam Srbin ali je Brankuši moj brat, moja beskrajna ljubav”. Te reči kazane lepim rumunskim jezikom, izazvale su buru oduševljenja. Video sam oko mene žene u čijim su očima blistale suze.
Priredio: Ivan Stojanović
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Bravo profesore, divno podsećanje na jedan važan dogadjaj iz kulturnog života Niša.
Zaslugom ovog čoveka obeležen je jedan značajan jubilej u likovnom stvaralaštvu jugoistočne Srbije. Profesor Marković je u katalogu izložbe dao sjajnu analizu stvaralaštva pomenutih umetnika.
Na izložbi je bio zastupljen i Vladimir Crnomarković sjajan akvarelista i „rodjeni crtać“, kako prof. Marković kaže.
Darovitost
Autor portreta, Kamenka Markovića, Martin Jotov je na realističan način prikazao lik proslavljenog istoričara umetnosti i pokazao da je potencijal koji će se vremenom izbrusiti i izrasti u uglednog umetnika ,možda će biti i bolji od svog dede Mladena Jotova.
Dogadjaj koji je bio značajan za mnoge od izlagača, on je potvrdio njihovu vrednost .A priredjivač izložbe učinio je ove ljude još poznatijim dajući analizu njihovog rada i smeštajući taj njihov rad u jedan istorijski okvir. Zanimljiv je i sam portret Kamenka Markovića zaljubljenika u svet umetnosti, on je obožavalac i poznavalac Rembranta , ljubitelj prirode, humanista koji se ćitavog života bori za bolje uslove življenja životinja u urbanim sredinama,I ratnik- veteran rata 1999. ali koji ratuje slovima i rečima, ne puškom. Jednom reči: svestran, darovit, nadasve obrazovan, elokventan, veliki čovek.
Svedočanstvo za budućnost
Svaki od ovih slikara u mestu svog življenja ostavio je dubok trag. Zahvaljujući umeću profesora Markovića njihov rad je ušao i u knjige, postao istorija kulture i umetnosti, i ostaće da svedoči o njima u budućnosti. Markovićeva knjiga „Majstori akvarela“ , je divna knjiga sa sjajnim analizama svakoga od ovih umetnika.
LEGENDARNI ISTORIČAR UMENOSTI u poslednjih tridesetak godina svojim mnogobrojnim tekstovima u štampanim medijima, na portalima. u časopisima , zbornicima i katalozima, svojim predavanjima na tribinama ,u emisijama na radiju i televizij, priredjivanjem jednog broja izložbi sa dobro koncipiranim katalozima snažno je afirmisao veliki broj umetnika i ljudima približio umetnost. Njegova knjiga SLEDA (Trag) na bugarskom jeziku je velika i nemerljiva afirmacija umetnika koji pripadaju jednoj nacionalnoj manjini u Srbiji.Nadam se da će jednofa dana neko pokušati da stavi izmedju korica ono što je prof. dr Kamenko M. Marković napisao a, toga ima zaista ima dovoljno.
Profesor Marković je opčinjen, zanesen i opijen svetom umetnosti. On živi umetnost, njega izvan nje nema, ili ga ima jako malo. Ja koji ga poznajem 25 godina mislim da on istinski voli samo taj svet davno umrlih, velikih ljudi iz carstva istorije umetnosti. Dakle, istorija umetnosti je njegova Biblija , sve drugo mu je manje važno. Meni je, na putu moje afirmacije, kao moj profesor, nemerljivo pomogao i volim ga zbog tog njegovog rasipništva , zbog želje, zbog istinskog nastojanjua da drugome pomogne.
Fantastičan znalac umetnosti . Njegova predavanja na tribinama su kulturni dogadjaij prve vrste. Kao što je izložba u Turn Severinu bila kulturni dogadjaj godine u gradu koji ima 200 000 stanovnika. Još od 1996. kada me je predavanjem o Jovanu Dučižću u Domu Vojske u Nišu, oduševio pa sve do danas on je pokazao mnogo, pokazao je koliko voli slikarstvo, slikare, koliko voli literaturu. Njegov razgovor sa Milošem Crnjanskim nekoliko puta je repriziran na Radio Nišu. To je bilo nešto najlepše što sam o genijalnom književniku čuo.Prof.Marković je moj idol, isto kao što je za moju ćerku bio i ostao najbolji i najobožavaniji predavač-
Ljubav, briga i pažnja koju ispoljava profesor prema mačkama koje sa svojom komšinicom čuva već jedanaest punih godina je primer gotovo nestvaran imajući uvidu u kakvom ludom svetu živimo. Čoveki takve biografije, čovek takvog ugleda je beskrajno nežan sa macama i, kako sam već pisala ranije u jednom komentaru, on sa njima razgovara. Dirljivo je posmatrati toliku milost i nežnost koju pokazuje prema tim bićima. Napisao je dve knjige o njima i podelio ih komšijama da oni znaju koje su i čije su to mačke. Redak, kulturan, neverovatan čovek .