Stevan Sremac jedan je od najznačajnijih i najčitanijih srpskih pisaca. U Zoni Zamfirovoj i Ivkovoj slavi, svojim napoznatijim delima, opisao je i od zaborava sačuvao duh i život starog Niša.
A sećanje na Sremčev život i dela danas od zaborava čuva Narodni muzej u Nišu, u okviru svoje stalne književno-memorijalne postavke u spomen sobi Sremac/Miljković. Pored brojnih predmeta koji su pripadali lično Stevanu Sremcu, tu se nalazi najveći deo njegovih originalnih rukopisa.
Među rukopisima posebno se izdvaja Sremčev beležnik, koji je on, kaže Jelena Bogdanović, kustos Narodnog muzeja, nosio sa sobom 24 časa.
“Ono što se može videti u ovom beležniku jesu skice za njegova dela. Opisivao je karakteristike likova koje je sretao po gradu. Tako da iz beležnika možemo saznati šta ga je pobuđivalo da piše i šta je njega interesovalo”, ističe Jelena Bogdanović.
Dogodovštine iz grada, anegdote, događaje iz kafana “sa stola pored”, Sremac je u njemu sve beležio i zapisivao.
“Svakako je najzanimljivija u beležniku Zona Zamfirova. Možemo videti šta je i kada zapisivao. Zabeleženo je da mu je priču ispričao Nušić i da se sve to dešavalo, tačnije da je priča vezana za teritoriju Prištine”, objašnjava Jelena Bogdanović.
“Za obradu: Zona Zamfirova. Otac je ne da. Momak sa drugom preobučen u drugo ruho. Kompromituje Zonu. Mora da pođe.” – zapis za roman Zona Zamfirova.
Kako bi upotpunio svoje priče, Sremac je beležio karakteristike i likove ljudi iz grada. Sve ih je opisivao svom prijatelju Stevanu Nikšiću Lali, koji ih je skicirao i crtao. Kako su u Sremčevom opisu, a Nikšićevim crtežima izgledali njegovi književni junaci, ovekovečeno je na zidovima spomen sobe Sremac/Miljković.
“Možemo videti tačno kako su izgledali. Sremac je opisivao njihove karakterne osobine i sve što je moglo da se opiše, a Stevan Nikšić Lala ih je crtao. Evo, na primer tu su Kurjak, Mariola… ima mnogo likova koji su iz njegovih dela”, kaže Jelena Bogdanović.
Za kojim su stolom nastala najveća dela i kako je živeo, može se videti i na osnovu radne sobe i ostalih predmeta u spomen sobi Sremac/Miljković, koja sećanje na jednog od naših najvećih pisaca čuva živim i dan danas.
Pročitajte još i:
Narodni muzej u Nišu jedini u ovom delu Srbije baštini književnu zaostavštinu
Tekst je deo projekta „Gde prošlost susreće budućnost“ koji je podržan od strane Sekretarijata za kulturu i informisanje Grada Niša u okviru raspodele sredstava za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u 2019. godini.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
