Međunarodni praznik rada, Prvi maj, slave radnici širom sveta i najčešće se obeležava uličnim demonstracijama na kojima učestvuju sindikati, radničke organizacije i levičarski pokreti. Slavi se i kao državni praznik u preko 80 zemalja sveta.
Prvi maj je počeo da se slavi kao uspomena na masakr radnika u Čikagu, 1886. godine, a ideja potiče iz 1884. godine.
Tada su vodeći američki sindikati, po ugledu na kanadske kamarade, tražili donošenje zakona kojim bi se ustanovilo osmočasovno radno vreme.
Pošto traženi zakon nije stupio na snagu kada je trebalo, 1. maja 1886. godine, organizovan je masovni protest u SAD, koji je u Čikagu poprimio drastične razmere kulminirajući krvavim masakrom na Trgu Hejmarket, 4. maja.
Prvi maj je datum kojim se obeležava dobijeno pravo na 8 sati rada, 8 sati sna i 8 sati prava na vlastiti život.
Šta se tačno dogodilo tokom štrajka radnika, nikad nije detaljno utvrđeno. Prema zvaničnoj verziji, neko je usred protesta bacio bombu na policajce, nakon čega su krenuli u razbijanje demonstracija.
Bačena bomba ubila je osmoricu policajaca, broj poginulih radnika nikada nije objavljen, mada se govori o pogibiji oko 70.
Svedočanstva iz tog vremena kažu da se ceo događaj zbio u pet minuta. Sedam radnika je po okončanju protesta osuđeno na smrt, a to suđenje okarakterisano je kao “najveći debakl američkog pravosuđa”. Na pogubljenju, radnici su prkosno pevali ”Marseljezu”, himnu Francuske.
Obeleževanje Prvog maja kao državnog praznika počelo je u Francuskoj kada je na zasedanju Druge Internacionale u Parizu, 14. jula 1889. godine, proglašen Praznikom rada.
Malo je poznato da je prva kapitalistička zemlja koja je slavila Prvi maj bila Hitlerova Nemačka, a da su svi fašisti, osim nacista, represivno zabranjivali proslavu ovog datuma.
U početku su 1. maj slavili simpatizeri radničkog pokreta, obeležavajući sećanje na žrtve koje su pripadnici pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava. U prošlom veku ovaj praznik se pozicionirao pre svega kao anarhistički i socijalistički.
Za naše podneblje uz ovaj praznik vezuje se prvomajski uranak. Prvog maja porani se u prirodu, ili se ode dan ranije i uz logorsku vatru provede noć.
Začeci prvomajske proslave u našoj zemlji kakvu poznajemo danas, datiraju iz 60-ih godina prošlog veka, a ovaj praznik je, uz 29. novembar i Novu godinu, bio omiljeni praznik svih Jugoslovena.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
