Društvo

SREĆAN PRAZNIK: Danas je Uskrs – Hristos voskrese

Uskrs je najveći i najradosniji hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja, simbolizuje Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću.

Prema crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu za onog ko ne veruje kaže se  „neverni Toma“.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hrist uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja i tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.

Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda služi drugim jelom.

U nekim našim krajevima, sačuvan je dirljiv običaj, da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka. To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da naši umrli preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.

Pripreme za Uskrs tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, a nastavljaju se Velikim petkom u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti.

Pošto je to za hrišćane to dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava. Na Veliki petak farbaju se jaja, najviše crvenom bojom koja simbolizuje Isusovu krv.

Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o Vaskrsenju. Predanje kaže da je Marija nosila korpu s jajima koja su bila prekrivena krpom. Nosila je vest da je Isus vaskrsao, kada joj je Tiberije rekao da u to ne veruje i da je istina taman toliko koliko su  joja koja nosi crvene boje. Marija je otkrila korpu i na iznenađenje Tiberija i svih prisutnih, sva jaja u korpi su bila jarko crvene boje.

Po Julijanskom kalendaru Uskrs slave Ruska, Srpska, Gruzinska, Konstantinopoljska, Grčka, Bugarska, Jerusalimska i druge pravoslavne crkve.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com