Događanja u Nišu za vreme bugarske okupacije od 1915. do 1918. godine, posebno u vreme Topličkog ustanka, NISU dosad dovoljno istrazena i obrađena.
Ona su, međutim, bila brojna i izuzetno važna. Bugari su, u stvari, dobili priliku da pokažu svu svoju surovost. „Niške Novine“ su to ovako rezimirale:
„Prvih pet dana bili su mirni, jer im je bilo potrebno da doznadu koje su Nišlije istaknuti radnici i narodne vođe.. Već šestog dana zatvoriše neke u grad, a mnoge, sa episkopom Dositejem interniraše (zatvoriti, držati u zatočenju, ograničiti slobodu kretanja). Sa građanima su grozno postupali, mučili su ih i ubijali za najmanju sitnicu. A ko da opiše rekviriranje zivotnih namirnica, kućne premetačine i mučenje mirnog stanovništva. No, pored svih tih muka i patnji, Nišlije nisu htele da pristanu na aneksiju sa Bugarskom, već su bez dvoumljenja izgovarale: „srbi smo, Niš je srpski bio i srpski će biti“!
Da su događanja zaista bila takva svedoči i holandski list „Telegraf“, koji je, oktobra 1917. godine, objavio opširan napis o Nišu. Njegov saradnik, na primeru Niša, govorio je, u stvari, o Srbiji i Srbima.
Uništavanje svega što je Srpsko
Bavljenje holandskog lista događanjima u Nišu podstaknuto je time što je Holandija, preko svog poslanstva u Sofiji, zastupala interese Srbije u Bugarskoj. Tekst je napisao novinar Smis, a prenele su ga „Srpske Novine“, koje su u to vreme izlazile na Krfu:
„… U početku rata, kada su Austrijanci bombardovali Beograd, Šabac i Smederevo i kada su uzalud pokušavali da prođu u Srbiju, Niš je brojao 75.000 do 100.000 stanovnika, većinom izbeglica iz ugroženih krajeva. Sada u septembru 1917. godine, varoš nije brojala više od 12.000 stanovnika. sada se vide samo deca i starci, a ljudi, Srbi, više se ne viđaju, izbeglice su se vratile svojim kućama“.
Ovako velike promene u broju staanovnika nisu mogle da prođu bez pitanja i odgovora:
„Gde su niški građani? Oni su integrirani i deportirani u Bugarsku. Jer, Bugari nisu pozajmili od Nemaca samo način snabdevanja svojih vojnika, oni su takođe usvojili i njihovo drzanje i primenili ga u praksi, modifikujući ga prema taarskim koncepcijama…“
Koliko je ljudi iz Niša internirano u Bugarsku, nije poznato. Zna se samo da je taj broj bio veliki. Isto tako, nije poznat ni broj izbeglica iz Beograda, Šapca i drugih gradova, koji su, pod naletom austrijske artiljerije, potrazili sklonište u Nišu. Pa ipak, podaci iz ovog napisa jasno pokazuju da je grad, koji je 1910. godine, uoči Prvog svetskog rata, imao 24.949 stanovnika, u jednom periodu pruzao utočište najmanje trostruko većem broju ljudi, da je kasnije, u vreme bugarske okupacije, vraćen na stanje iz perioda oslobođenja od Turaka!
Životne prilike, opet, bile su izuzetno nepovoljne:
„Bugari su javno prodavali nameštaj i stvari svih onih, koji su napustili varoš pre nego što je zauzeta, da ne bi pali u šake ovih Tatara“, objasnio je Smis.
„Bugari su izneli robu iz dućana i prodali su je javno. Sve srpske knjige, koje su našli po knjižarama, uništili su. Oni su vršili premetačine po stanovima pojedinaca i tu istraživali srpske knjige i srpske slike, pa su sve uništavali. Oni su davali bugarska imena srpskoj robi. U Srbiju su poslali bugarske učitelje da uče srpsku decu bugarskom jeziku. Oni su hteli da unište sve što je srpsko, da bi ga zamenili bugarskim“.
Autor teksta je zaključio:
„Ali, sve to ne sluzi ničemu, jer Srbin ostaje Srbin, čak i kad mu se ogrne bugarska livreja“.
Nastaviće se ….
izvor: Istorija Niša II
Niški Vesnik
Istorijski Arhiv Niš
Priredio na stranici : Novaković. Č Milan
priredio na stranici:
Novaković Č. Milan
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
