Moja priča

Dr Srba Trifunović: Ne priznajem godine, i danas se osećam mladim

Proveo je ceo radni vek u zdravstvu i u sportu. Danas pun utisaka, događaja i svega onoga što je pratilo godine provedene na poslu. Kaže da je imao veliku sreću da radi pre svega sa mladim ljudima na kojima ostaje ovaj svet. Upavo su oni tu životnu energiju preneli i na njega.

Doktor sportske medicine dr Srba Trifunović godine je proveo u RK Železničar, u omladinskoj reprezentaciji Jugoslavije, proveo je godine i u Kuvajtu kao lekar. Sada u penziji.

 

„Mladi su mi bili inspiracija i dan danas su mi ispiracija. Radio sam sa pametnim, mladim, zdravim ljudima. To je za medicinu neobično. Obično se ona bavi bolesnim ljudima, a ja sam imao tu sreću da radim sa zdravim. To me je održalo tako da i dan danas i ja živim tako, ne priznajem godine, osećam se mladim“, iskren je Trifunović.

Rukometni klub Železničar osvajač je pet kupova Jugoslavije. Pet kupova je značilo i pet izlazaka u Evropu. To su lepi dani i lepa sećanja.

„Trofeji se vide, ali postoji jedna stvar koja se ne vidi, to je poštovanje od velikih nacija koje smo mi doživljavali kao Jugoslavija kud god bi otišli. Oni su se divili našem sportu, našim momcima. Posebno zadovoljstvo je bilo upravo to, što si bio veoma cenjen i poštovan u čitavom svetu“, rekao je Trifunović.

Bio je i lekar reprezentacije. Priseća se i zlatne medalje u Rijeci.

„Bilo je teško doći do pehara, ali pamtim jedan zanimljiv detalj. Rusi su bili mnogo jača reprezentacija od nas, međutim nošeni publikom mi smo ih dobili. Pred sam kraj utakmice povredio nam se igrač Tomić. Ja sam ušao na teren da mu pomognem, a zapravo smo trebali samo da damo par minuta odmora našim igračima jer su nas Rusi mnogo pritiskali. Imali su jednog od najboljih igrača na svetu. Trener reprezentacije Rusije Maksimov je osetio da mi tu nešto „muvamo“, došao i na rukama izneo Tomića“, priča kroz smeh doktor Trifunović.

To su sve lepe uspomene. Međutim, doživeo je i zalijski rat, ulazak Iraka u Kuvajt.

„Bila je velika jugoslovenska kolonija u Kuvajtu, bilo je dosta i Nišlija. Nismo imali problema sa Irančanima. Kada su čuli da smo iz Jugoslavije, samo su vikali Tito, Tito. Imali smo prolaz svuda, za nas nije važio ni policijski čas, niko nas nije dirao, za razliku od ljudi iz drugih evropskih zemalja. Rat kao rat nikada nije lep, ali smo mi lepo prošli. Izvukli smo se preko Bagdada, išli smo kolima, pa autobusom i na kraju avionom do Srbije. Kuvajt je čudna zemlja, ali ja pamtim jedan događaj. Kada smo oborili američki avion F16, u borbi sa NATO snagama u Kuvajtu je te večeri bio vatromet. Oni smatraju da je samo Jugoslavija dala njima nezavisnost i oni to pamte“, kazao je Trifunović.

I dalje je u kontaktu sa ljudima iz Kuvajta. Dolaze ovde i on odlazi kod njih. To su za njega dobri ljudi. Imaju različitu veru, ali iste principe kao i mi.

I supruga i deca su lekari. Kaže da nije želeo da deca krenu njihovim stopama, ali su oni mislili da svi lekari žive dobro kao njihovi tata i mama.

„Ja znam da ima boljih lekara od mene, ali sam imao tu sreću da u datom trenutku budem na dobrom mestu. Bili smo svetski prvaci u Švajcarskoj, pa je Tuta otišao za Kuvajt, onda ih je doveo na pripreme u Niš. Ja sam tu izlečio jednog dečka i oni su tražili da budem njihov lekar. Ja tamo nisam radio u Ministarstvu zdravalja, nego u Ministarstvu sporta, kao trener koji je zadužen za zdravstveno stanje, zato sam primao više“, objašnjava Trifunović.

Dr Srba Trijunović i ako u penziji i dalje ima pacijente. Dolaze mu i bivši i sadašnji sportisti. Deca su kaže otišla na svoju stranu, a njemu je ostao sport kao jedino zadovoljstvo.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button