Spolja gladac, a unutra jadac

U svom tadašnjem omiljenom kafiću bila sam deo inventara. Svakodnevno sam odlazila na po dve kafe i tu je prolazilo moje jutro. Znala sam gazdu, sve konobare i čitavu garnituru gostiju. Za mene je to bilo predivno – uđeš sam i uvek imaš s kim da razgovaraš. Ispostavilo se da je to ujedno bilo i jako korisno – upoznala sam mnogo ljudi u tom kafiću.

Kada se Darko pojavio, zaključila sam da je najlepši momak kog sam do tada videla. U njega sam gledala sve dok me konobarica Tijana nije ljubazno zamolila da sklonim pogled. Sedeo je za stolom pored, sa mojim poznanikom iz kafića, pa je logično bilo i da se upoznamo. Nekoliko sati kasnije, počeli smo i da se dopisujemo.

U početku je sve delovalo obećavajuće. Darko je bio šest godina stariji, završio je farmaciju i već je radio u struci. Pomislila sam, pošto je stariji i već radi, sigurno zna šta želi od života. Ta moja pretpostavka koštala me je nešto malo živaca i donela mi lekciju koju i nisam baš tražila.

Dopisivali smo se non-stop. Kad nismo imali o čemu da pričamo, slali smo stikere, što je meni bilo jako simpatično. To konstantno dopisivanje došlo je prirodno. Niša nije bilo forsirano. Pričali smo o svemu i svačemu, imali smo pregršt tema za razgovor i zaista je delovalo kao da ovo novo i neočekivano poznanstvo vodi u ozbiljnom pravcu.

Darko je delovao kao blag, staložen i smiren momak, i to mi se dopalo. Nije bio grandiozan u svom predstavljanju, a uz to je delovalo kao da ga interesuje šta ja imam da kažem (u godinama koje su posle toga usledile, otkrila sam da se interesovanje za drugu osobu na dejtu ne podrazumeva).

Pošto mi je udelio mnogo komplimenata, zaključila sam da se i ja njemu sviđam, a u planovima nam je bilo i da se vidimo uživo. Jedina otežavajuća okolnost za našu vezu bila je što on nije iz Niša. Ili sam barem ja mislila da je to jedina otežavajuća okolnost.

Uprkos silnom razgovoru i brojnim temama, Darko i ja uspeli smo da zaobiđemo onu najvažniju – on je već bio zauzet. Ta informacija pojavila se nešto kasnije.

Ovo nije bio moj prvi susret sa zauzetim momcima. Mnogo puta do tada dešavalo se da mi se javljaju i da, nekad pre, a nekad kasnije, saznam da su već u vezi. Svaka takva situacija bila je prožeta brojnim pitanjima –  zbog čega to rade i u čemu je problem, pa se baš meni javljaju?

Kada mi je Darko rekao da je u vezi, rekao mi je i da ne zna kako da tu vezu prekine. Pomislila sam kako ta veza sigurno dugo traje čim on ne zna kako da je prekine. Verovatno bi svima bilo podjednako teško u takvoj situaciji. Iako nisam poverovala u njegove priče o budućem raskidu, malo je falilo da ga razumem. Sve dok me nije obavestio da je to veza od svega mesec dana.

Htela ili ne, u ovoj situaciji sam našla odgovor na sva svoja pitanja. Osim što je bio blag i staložen, Darko je bio i lišen bilo kakve inicijative za svoj život, slušao je druge više nego sebe i ipak nije znao šta želi u životu. Strah od samoće, pritisak okoline i nesigurnost – mislim da su to razlozi zbog kojih se ljudi u vezi okreću dopisivanju sa strane. Pretpostavljam da im je tako lakše i da im dve ili više osoba daju prividni osećaj sigurnosti.

Kontakt smo prekinuli ubzro nakon toga. Njegova veza zaista je i stigla do kraja, nekoliko meseci kasnije. Od njega sam naučila da, samo zato što izgleda kao da neko zna šta hoće, to ne mora da bude istina. Kada smo se sledeći put slučajno sreli, on je ponovo bio u vezi. Ja sam shvatila koliku sam sreću imala da ne budem pored njega. Više od bilo čega drugog, izjedala bi me pomisao na to da možda i sa mnom želi da prekine vezu, a ne zna kako.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.