Softveraši odoleli Koroni

Aleksandar Popović Popac je umnogome zanimljiv sagovornik. Po zanimanju programer, po obrazovanju mlekar. Iako veliki poznavalac džez ritma, Berklijeve škole bubnjeva, više od deset godina je proveo u bendu narodne muzike. Nakon niza godina provedenih u razvoju programerske karijere u Nemačkoj, Sloveniji Austriji dolazi u Beograd gde nastavlja karijeru programera. Danas je uspešan u tom poslu.

Aleksandre, reci nam šta je teže, a šta lepše biti Ruby programer ili haker?

Lepše je biti haker jer tada radiš ono što ne moraš i mnogo je zabavnije raditi to nego ono sto moraš. Uz to dobar deo hakovanja je hod na ivici žileta. Nije teško doći u situaciju da vam nad glavom visi i krivična ili materijalna odgovornost. Tada adrenalin jače radi zato je jako važno na vreme izaći iz te zone.

Ti si jedan od retkih ljudi koji se obrazovao za proizvodnju sireva i kačkavalja, a ozbiljne prihode imaš od programiranja, kako si pošao i prošao kroz taj put?

Moja priča je pomalo obična, bar početak. Počeo sam tako što sam popravljao ljudima računare za novac. Vremenom sam shvatio da u popravci računara nema nekog novca, shvatio sam takodje da je programiranje mesto gde leži ozbiljan novac za sve koji nauče bar jedan ili dva programska jezika. Bilo je potrebno dosta učiti i raditi jer u to doba nije bilo tako puno knjiga na tu temu. Onda sam išao široko, čitao bukvalno sve i svašta, samo da je bilo vezano za programiranje php-om pa nadalje kroz sve ostale programske jezike koje danas aktivno koristim u programiranju. Dakle jesam programer, samouk, ali to nije ni tako važno jer je mnogo onih koji se ozbiljno bave programiranjem i IT-om, a da im IT nije matično obrazovanje.

Radio si u inostranstvu jedan period, pa odlučio da dodješ u Srbiju u kojoj se uspešno razvija IT sektor, reci nam jesi li se pokajao, i kako ti se čini atmosfera za IT preduzetništvo u Srbiji?

Postoje startupi, to su firme koje imaju svoj proizvod i zaradjuju na njemu, a postoji i outsourcing a to je da nekome iz neke strane zemlje odradjujete najteži deo: planiranje, development, testiranje, devops i maintenance u produkciji. Kod nas, na žalost skoro svi rade outsourcing mada postoji par firmi samo koje „valjaju“ svoje proizvode. Kada ste u inostranstvu onda radite sigurno na nekom proizvodu koji je uspešan startup, a ovde radite outsourcing. Nisam se pokajao ma koliko bilo u inostranstvu lepo, verujte mi, tamo ste uvek gradjanin drugog reda ma koliko grad u kojem ste npr. Berlin gde sam bio i radio u EU bio metropola. Što se zarade tiče nema baš nikakve razlike, i kod nas su dobre plate. Jedina razlika je sigurnost buduće penzije. Moj stav je jasan, IT preduzentništvo u Srbiji je pravi put za svakog ko hoće da radi stresan posao, ali i da dobro zaradjuje. Budućnost IT-a u Srbiji je svetla, prema tome ako se dvoumite gde i kako da radite na sebi, i izaberete veštinu koja vam može garantovati pristojnu budućnost znajte da je to IT.

Radio si za neke vodeće brendove u oblasti online prodaje i plaćanja, da li je tačna ona priča koja kruži da je u IT biznisu moguće živeti na selu 30 kilometara od grada, a raditi za kompaniju čije je sedište u Silikonskoj dolini, u Americi? Da li je to mit koji programeri namerno plasiraju, ili ti imaš neko iskustvo koje nam to može potvrditi?

Da sve je tačno, zadnjih par godina radim za kompanije iz USA koje su „teške“ po par desetina ili stotina miliona dolara. Skoro sve firme idu u tom smeru, da se radi takozvani „remote“ jer je jeftinije, ne treba kancelarija svako radi od svoje kuće. Iskreno, malo je teže uskladiti raspored zbog vremenskih zona ali sve se reši dobrim planom rada. Programeri iz Srbije jesu na dobrom glasu, tako da nije teško naći posao, samo je važno realno predstaviti svoje reference, jer se u našem poslu vrlo brzo vidi ko zna posao, a ko prodaje maglu, nevezano na kom kraju sveta živite.

Ovih dana se piše o uhapšenim softverašima iz Niša i Beograda koji su pomoću znanja iz oblasti IT-a osmislili biznis sa prihodima od preko 200 miliona dolara. Ispostavilo se da je to bilo nelegalno poslovanje, prevara. Kakav je tvoj savet, kako biti u toku sa savremenim berzanskim poslovanjem, a ne biti žrtva neke IT prevare?

Ljudi koji nisu iz IT – ja, čitaju bilo šta i olako shvate ono šta mediji plasiraju. Mnogi nažalost veruju u sve na šta naidju, pa i u to da je neko uspeo da zaradi veliki novac preko noći, neku posebnu foru tako što je imao neko IT znanje. Konkretno o programerima iz Niša ne znam detalje, pa vam ne mogu ništa odredjenije odgovoriti. Na sreću, mi u Srbiji imamo jednu savremenu poslovicu: AKO NEMAŠ U VUGLA, TI PITAJ GUGLA.

U prevodu svaku informaciju koja je vazana za novac, internet novčane transakcija i slično treba više puta duboko proveriti. Oprez je uvek potreban, ma koliko bili sigurni da ste na sigurnom sajtu, servisu ili u kontaktu sa ljudima kojima nešto plaćate ili šaljete novac.

I za sam kraj, reci nam kako ti se čini, da li je IT biznis u Srbiji uspešno preživeo Koronu, ili se i u poslovanju programera, iako mogu da rade od kuće, oseća ozbiljan pad posla, prihoda i zarade?

Ne mogu se požaliti. IT posao nikad nije bio bolji jer sve platforme koje nude bilo koju uslugu koja je vezana za nešto što možete da radite od kuće od dostave hrane pa nadalje, sada cvetaju. Kompanije koje se time bave ubiraju ogromne prihode jer svi sede kod kuće, i provode veći deo vremena na internetu. Doduše bilo je i nekih primera u Beogradu gde su ljudi masovno dobijali otkaze ali procentualno to je vrlo mali broj. Da se malo našalim za kraj. Iako je Korona ozbiljan virus, programerima i IT-u nije uspeo da naudi. IT sektor je gotovo ostao neokrznut u doba Korone.

I za sam kraj, koristim priliku da poželim Vama i Vašim čitaocima srećne predstojeće praznike.

Autor: Dušan Ostojić

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.