Snežana (63) i Bratislav Stojiljković (64), rodom Leskovčani, skoro 20 godina veoma uspešno su vodili restoran u Zrenjaninu, ali su onda, na veliko zaprepašćenje svojih prijatelja, rešili da stave tačku na svakodnevnu jurnjavu zbog posla i da se presele u Gornji Dušnik, selo na obroncima Suve planine koje ima svega stotinak stanovnika.
Stojiljkovići su u Gornjem Dušniku od starog i napuštenog domaćinstva napravili svoj mali raj na zemlji, za koji kažu da ih je preporodio.
„Ovde smo dve godine, a čini nam se kao da smo tu celog života. Ne nedostaju nam ni grad, a ni posao kojim smo se bavili. Naprotiv, nema više jurnjave, telefoniranja, dima, stresnih kontrola inspekcija. Uživamo u miru, tišini, čistom vazduhu, zdravoj hrani i netaknutoj prirodi“, istakli su Stojiljkovići.
Prema rečima Snežane i Bratislava, do dolaska u Gornji Dušnik promenili su više poslova i firmi, a najduže su radili kao ugostitelji u Zrenjaninu. Nikada ranije, međutim, nisu ni pomišljali da bi njihov dom mogao da bude u selu na obroncima Suve planine, u kraju poznatijem kao Zaplanje.
Bratislav Stojiljković je kazao da je do svoje 45 godine radio u nekioliko društvenih firmi u Leskovcu i Vranju, a kada je morao da zatvori svoju štampariju, rešio je da posao potraži u Vojvodini.
„U banji Rusandi kraj Zrenjanina imao sam rođake i zato sam otišao u taj kraj sa namerom da otvorim restoran brze hrane. Posao mi je dobro krenuo tako da su posle šest meseci u Zrenjanin došli i moja supruga i dva sina“, objasnio je Stojiljković.
Prema njegovim rečima, u Zrenjaninu su odlično radili, imali su i svoju kuću, ali kada su se sinovi oženili i otišli iz tog mesta, rešili su da i oni otuda odu.
„Zapitali smo se šta mi radimo sami u Vojvodini, kada su naši najbliži, sinovi, snaje, unučad negde drugde. Mlađi sin se oženio i živi u Beogradu, a stariji sin sa porodicom živi u Leskovcu, tako da smo odlučili da u blizini rodnog grada potražimo sebi svoj novi dom. Igrom slučaja nismo ga tamo pronašli već u Zaplanju“, kazao je Bratislav.
U potrazi za mestom na jugu zemlje gde bi živeli, Stojiljkovići su obišli okolinu Brestovačkog jezera, kanjon Vučjanke i područje Crne Trave, ali nigde nisu našli kuću koja bi im potpuno odgovarala.
U delu Zaplanja gde je Gornji Dušnik, nikada nisu bili i jednom kada je trebalo da se iz Leskovca vrate u Zrenjanin, odlučili su da prođu tim putem do Gadžinog Hana i Niša.
„Kada smo stigli do brda sa kojeg se vidi cela Suva planina i Zaplanjska kotlina zastali smo oduševljeni lepotom koja se pružala pred nama. Bili smo zaprepašćeni. Predeo pred nama delovao je kao sa druge planete i pitali smo se kako je moguće da ga nikada ranije nismo videli“, istakao je Bratislav.
Prema njegovim rečima, putokaz za ribnjak sa pastrmkama doveo ih je do Gornjeg Dušnika i to mesto ih je potpuno očaralo.
„Posle nekog vremena uspeli smo da nađemo upravo ono što smo tražili – kuću na brdu iznad sela sa koga se pruža pogled na celu Babičku goru, a u samom podnožju Suve planine“, kazao je Bratislav.
Svoj novi dom sa okućnicom Stojiljkovići su platili 5.000 evra, ali su mnogo više para uložili u rekonstrukciju i sređivanje kuće po njihovoj meri.
Snežana Stojiljković kaže da se za razliku od njenog supruga ona malo teže privikla na život na selu, međutim sada se toliko navikla na mir i tišinu, da joj gužva u gradu teško pada.
„Imamo svoj mir, svoju baštu u kojoj sadimo povrće i voćnjak. Jedemo zdravu hranu, šetamo po pet, šest kilometara skoro svakog dana, beremo lekovito bilje. Ne žurimo nigde, pijemo kafu bez gledanja na sat, a to nema cenu“, istakla je Stojiljković.
Ona je dodala da je, dok je radila u restoranu, imala ozbiljne probleme sa kičmom, ali nakon što su došli u Gornji Dušnik, ti problemi su gotovo poptuno nestali.
„Odlazimo često u Leskovac kako bi se videli sa sinom, snajom i troje unučadi, ali se već uveče se vratimo otuda. Tako je i kad odemo na neko slavlje, odmah uveče vraćamo se u Gornji Dušnik, mada i u Leskovcu imamo veliku kuću i dovoljno prostora za sve“, istakla je Snežana.
Sprat u kući koju su kupili, Stojiljkovići su preuredili u dva apartmana za smeštaj turista, jer nisu želeli da kuću ostave nezavršenu, a taj prostor njima dvoma njima je višak.
„Registrovali smo smeštaj i postavili ga na Buking, tako da nam sada dolaze turisti sa svih strana, uglavnom stranci. To nam ne predstavlja neki veliki teret i obavezu, više kao nešto da razbijemo monotoniju i dopunimo malo kućni budžet“, kazala je Snežana.
Stojiljkovići su na temelju kuće koju su zatekli kada su kupili domaćinstvo, napravili još dva aprtmana i započeli njihovo opremanje, tako da će u dogledno vreme turistima moći da ponude i dodatni smeštaj.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
