Laboratoriji na Klinici za kardiohirurgiju ponela je pre samo nekoliko dana ime Daglasa Merivedera Dolda i mnogi su se zapitali ko je zapravo čovek čije se ime laboratorija dobila. Bolji poznavaoci događaja u Prvom svetskom ratu su shvatili da se radi o mladom Amerikancu, studentu medicine koji je u to vreme boravio u Srbiji, ali se iza njegovog imena krije i dirljiva pa pomalo i neobična priča. Direktor ove klinike i predsednik Kluba američko-srpskog prijateljstva dr Dragan Milić pokrenuo je i inicijativu da ime ovog dobrovoljca u Velikom ratu ponese i jedna ulica u Nišu.
Lečeći srpske vojnike od tifisua Douglas Meriwether Dold je oslepeo, a istorija beleži da se kod bugarskih okupatora zauzeo za civile i ranjenike koji su ostali u „ratnoj prestonici“ 1915.godine. Ime ovog Amerikanca se pojavilo u javnosti kada je novinar Dragan Videnović tragajući za meterijalom za TV emisiju stigao do Dolda.
“Dok smo radili pripremu i istraživanje za epizode serije „Istorija Niša“ koje su posvećene Velikom ratu došli smo do te priče. Naši konsultati istoričari su znali za njega, ali sam ja shvatio da je Dold i ono što je učinio za Nišlije totalno nepoznato široj javnosti. Zato smo priču o njemu dodali u epizodi koja govori o Nišu kao ratnoj prestonici Srbije”, kaže Videnović.
Ko je, zapravo, bio Douglas Meriwether Dold? Dold je bio student četvrte godine na Kolumbia univerzitetu u Njujorku i sa 25 dobrovoljaca koje je organizovao njihov profesor Mihajlo Pupin krenuo je u Srbiju u vreme Prvog svetskog rata. Stigao je u Niš u vreme strašne epidemije pegavog tifusa.
“U takav Niš došla je američka misija čiji je šef upravo bio Dold. Kao da su iz raja došli u pakao. Uglavnom su bili studenti završnih godina raznih specijalnosti. Agronomi su pomagali po okolnim selima da se poveća proizvodnja hrane, a oni sa tehničkog fakulteta da Niš ima struju, vodu i slično. Držali su veliki magacin sa raznim potrebštinama koje su stalno stizale iz Amerike i koje su delili u saradnji sa Crvenim krstom i Vladom”, objašnjava Dragan Videnović i dodaje da su stvari krenule nizbrdo kada je bugarska vojska napala Niš.
“Naša vojska počela je da se povlači na svim frontovima. Već početkom novembra Bugari su došli nadomak Niša, a 6. novembra izašao je poslednji srpski vojnik. Grad je bio bez zaštite, a sa istoka su nadirale snažne bugarske trupe. U takvoj situaciji tadašnji niški vladika Dositej, odlučuje da krene u susret okupatorskoj vojsci, da ih zamoli za milost”.
Vladika Dositej je prvo otišao do američke misije i rekao šta namerava da uradi. Dold se javio da pođe sa njim. Prve bugarske jedinice su sreli negde iza sadašnje Trošarine. Istorijski podaci kažu da je Dold tada pokazao svoj američki pasoš, opomenuo Bugare da je njegova zemlja neutralna u ovom ratu i zahtevao da se bugarski vojnici prdržavaju Međunarodne konvencije i humanitarnog prava.
Bio je to gest prijateljstva, ali i herojstva. Mladi Amerikanac je stao pred bugarskom vojskom štiteći Nišlije.
Američka misija ostala je kratko u Nišu, jer su ih Bugari naterali da napuste grad i Srbiju, a Niš i Srbija su bile zadnje slike koje je Dold video. Na putu za Bosnu jednog jutra se probudio i shvatio da je oslepeo. Veruje se da je to posledica sredstva za dezinfekciju kojom je ispirao oči, ali se tadanije znalo da ona ima štetno dejstvo.
Tekst je deo projekta „Gde prošlost susreće budućnost“ koji je sufinansiran od strane Sekretarijata za kulturu i informisanje Grada Niša u okviru raspodele sredstava za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u 2019. godini.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
