Slikar aritokratske otmenosti

Gerard Terborh (1617-1681) je bio umetnik koji se po mnogo čemu izdvajao od tipičnog i prosečnog holandskog  gradjanina, pa je i u holandsku umetnost uneo nešto nalik na dah aristokratske otmenosti, nešto od negovanog ukusa visokih krugova u kojima se Antonius van Dajk kretao, i time zaodenuo malogradjanske holandske teme svojih slika. Sa te strane Diego Velaskez i Antonius van Dajk su ga impresionirali.

Terborh je nepogrešiv u crtežu, u promišljenoj, dobro odmerenoj veštini da kompoziciju uravnoteži, uprosti, da iz nje odstrani sve što je nametljivo i svede je na ono što je suštinsko. Njegov način pričanja je uzdržan i diskretan. U Terborhovim slikama holandsko gradjanstvo dobija nešto od francuske gracije i španske otmenosti.

Njegove slike, male po formatu, sadrže najveća dostignuća holandskog slikarskog realizma. On je naročito rado slikao predmete od zlata i fajanse i skupocene draperije, kao brokat, svilu, somot. Takve predmete je slikao s toliko realističke snage, ali u isto vreme umetnički oplemenjene, da su delovale skoro kao stvarnost. Tu svoju sposobnost tačnog i preciznog slikanja u malom formatu naročito je ispoljio u slici „Minsterski mir“, gde je na veoma malom prostoru naslikao oko 90 portreta učesnika mira.

Naročito su poznate njegove slike sa ženama, čije se brokatne haljine iz polutame odaja prelamaju do najmanjih pojedinosti stvarnog brokata. Na slikama radjenim otprilike posle 1650. stalno ćemo sresti tu odeću, čija je suptilna obrada, i u pogledu materije i u pogledu kolorita, donela Terborhu slavu jednog od najvećih majstora u slikanju tkanine.

Na Terborhovim slikama enterijer sobe služi figurama samo kao okvir i tamna pozadina, tonom i koloritom tako sračunata, da figure, naročito kostimi, dodju do što boljeg izraza. Osvetljenje takodje služi da figura dobije svoj plasticitet, a ne kao rembrantovski omotač, koji je sam za sebe predmet slikanja.

Kolorit je pretežno hladan i srebrnast, sa jako nijansiranom skalom finih sivih tonova iz kojih se izdvajaju dragocene fleke crnog na odelu ljudi, ili veoma lake, žute, plave ili srebrno ružičaste nijanse svile, koja presijava na ženskim haljinama. Sve je to dato u fakturi lakog, prozračnog emalja. Terborhova faktura spada u najviši rang slikarske veštine.

Taj aristokratizam crtačke i slikarske discipline toliko je sugestivan, da u prvi mah zamagle i smisao samog sižea, ukoliko se te male scene mogu nazvati sižeima.

U Terborhovom stvaralaštvu- kao još jedna tematska oblast- mnogo mesta zauzimaju muzičke scene. Najpoznatija medju njima je čuveni „Koncert“ predmet stalnog divljenja i hvaljenja, nastao oko 1660. godine.

Sve te slike s muzičkim motivima, na kojima se uz spinet ili lautu veoma često javlja i pesma, kazuju da je u društvenom i porodičnom životu Holandije muziciranje igralo značajnu ulogu.

Državna umetnička zbirka u Drezdenu, čuva nekoliko vanrednih Terborhovih slika: „Oficir koji piše pismo“, „Dama koja pere ruke“, „Sviračica na lauti“. Bavarska državna zbirka u Minhenu čuva divnu Terborhovu sliku čiji je naziv „Pismo“. Državni muzej u Berlinu poseduje slavni „Koncert“, a raskošni Luvr „ Najamnika“, jednu od najboljih tvorevina holandskog slikarstva XVII veka.

Priredio: Kamenko M. Marković

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.