Slavko Štimac – glumac koji nikada nije ostario

Postoje glumci koje pamtimo po ulogama. A postoje i oni koje pamtimo po emociji. Slavko Štimac pripada onim retkima koji su uspeli da oboje naše detinjstvo, mladost i zrelost — istom čistotom pogleda, istom tišinom koja govori više od reči.

Danas, kada slavi 65. rođendan, teško je poverovati da je taj večiti dečak iz „Vuka samotnjaka“ zakoračio u sedmu deceniju života. On je, čini se, zauvek ostao tamo — među šumama, psima i snegovima našeg detinjstva, u svetu u kojem su dobrota, poštenje i jednostavnost bile najveće vrednosti.

Od „Sutjeske“, „Zimovanja u Jakobsfeldu“ i „Salaša u malom ritu“, pa do „Vlaka u snijegu“, Slavko Štimac je bio taj tihi heroj koji ne diže glas, ali menja sve oko sebe. Ulogama Pere Trte u „Specijalnom vaspitanju“ i mladoženje u „Ko to tamo peva“ stvorio je antologijske likove koji su ušli u kolektivno sećanje generacija.

A onda „Varljivo leto ’68.“ — film koji i danas gledam uvek iznova, sa istim uzbuđenjem i toplinom. Petar Cvetković, lik koji je Štimac odigrao maestralno, ostao je simbol jedne mladosti koja je sanjala slobodu, ljubav i promenu sveta. Kasnije, u „Braći po materi“ sa Žarkom Lauševićem, pokazao je svoju glumačku dubinu, dokazujući da se tišina i bol mogu igrati jednako snažno kao strast i vatra.

Ono što Slavka Štimca čini posebnim nije samo njegova filmografija, već njegov život — bez ijedne mrlje, bez ijednog skandala, bez sujete. Skroman, povučen, a tako veliki. U vremenu u kojem se sve meri popularnošću, on je ostao mera dostojanstva.

Slavko Štimac nije samo glumac. On je vremeplov u naše bolje ja. U onu čistu emociju koja nas podseća da umetnost može da bude iskrena, tiha i veličanstvena — baš kao i on.

Srećan rođendan, Slavko. Hvala ti što si ostao večiti dečak koji nas uči da i mi možemo zauvek ostati mladi — u srcu, u sećanju i u duši.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.