Podoficir Slađan Vučković pamti svaki trenutak dana kada je, pre 20 godina, izgubio obe ruke, na Kopaoniku prilkom čišćenja terena od kasetnih bombi. Tog dana 25. aprila demontirao je 106 bombi sledeća i poslednja u tom nizu bila je kobna.
“Posle eksplozije sećam se da sam ležeo na zemlji desnu ruku sam pogledao i video da nemam šaku, a krv je lila kao iz baštenskog creva. Lekari su mi objasnili da je to zbog rada srca koji je bio ubrzan. Leve šake se ne sećam, ležao sam na zemlji onda sam, kako su mi rekli, kasnije, ustao i počeo da trčim nekih 50 , 100 metara prema timu koji je bio tu u blizini. Meni je noga bila pokidana u tom trenutku, ali sam ipak trčao, kako, ni sam ne znam”, kazao je Vučković.
On je za vreme NATO bombardovanja, dok su još uvek padale bombe, bio zadužen za “čišćenje” terena. Kada je na Kopaoniku eksplodirala kasetna bomba, on je izgubio obe ruke, zadobio teške povrede noge, imao 40 konaca na licu, izgubio potpuno sluh na levom uhu.
“Bomba je bila pored jedne ogromne stene i pošto ona ima usmereno dejstvo otišla je prema steni, mene je zakačio samo jedan mali delić koji je bio dovoljan da mi promeni ceo život, da ga okrene naopačke”, rekao je Vučković.
Vučković je nakon toga prevežen u Kruševačku bolnicu, kaže, nikakav bol tada nije osećao samo zujanje u ušima i lupanje srca. U bolnici mu je amutirana i leva ruka.
“Posle dva dana tražio sam da me presele za Niš, što su i učinili. Sećam se dobro ulaska u Vojnu bolnicu sanitetom, nisam želeo da me iznose na nosilima i sa teško povređenom nogom ustao sam i izašao iz saniteta, tu su me čekali otac, supruga, brat, majka. Ja sam samo pokazao da nemam više ruke”, kazao je Vučković.
Kako je rekao, kada je supruga videla šta se dogodilo kazala mu je da će njene ruke sada biti i njegove.
“Bili su u šoku, ali ona me je umirila. Otac je trčao, jurio lekare , tražio da njemu odseku ruku i da je prišiju meni, zaista je bilo teško”, rekao je Vučković.
On je svoju priču podelio sa ljudima na nedavno održanom Danu sećanja povodom 20 godina od NATO bombardovanja i tom prilikom istakao da su mu najveća radost njegova unuka i unuk. Pre 20 godina kada je došlo do tragedija njegova ćerka imala je nepunih 10, a sin nepunih 5 godina.
“Bilo je najteže kada sam video decu. Tada sam već bio u Beogradu na VMA, kada su došli ćerka i sin. Sin je bio mnogo uplašen nije smeo da izađe iz auta, nije znao šta će da vidi. Ali čim me je video došao je i zgarlio me i sve je bilo onda u redu”, rekao je Vučković
Njegova supruga Dušica kazala je da je bilo jako teško i da je znala kojim se poslom suprug bavi ali da se je uvek nadala da nikada neće doći do ovakve nesreće.
“Deca su morala da odrastu jako mala.Mnogo je teško bilo kada je prošao rat i mi smo krenuli za Beograd rekli smo sinu da idemo da vidimo tatu on nije hteo da pođe i da izađe iz kola, jer dete od četiri godine nije znao šta će da vidi, e kad je ušao on ga je zagrlio i legao pored tate i tu zaspao”, kazala je Dušica.
Vučković se već, godinama u nazad, zalaže za zabranu kasetnih bombi. Kako je rekao, Srbija je jedina zemlja u okruženju koja nije potpisala Konvenciju o kasetnoj municiji. Prema njegovim rečima, trenutno, na teritoriji Srbije postoji dva i po miliona metara kvadratnih kontaminiranog terena od kasetnih bombi i na 150 lokacija u zemlji se nalaze avio bombe , rakete velikog kalibra, od kojih su neke i na dubini do 20 metara.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
