Kada govorimo o zakonima možemo reći da su naši zakoni veoma dobro regulisali materiju vršnjačkog nasilja, smatra advokat Predrag Popović.
„Pre svega ako pođemo od samog Ustava Republike Srbije, od Konvencije o pravima deteta, Zakona koji se upravo odnosi na osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, oni zaista definišu nasilje kako se može vršiti, na koji način, koje vrste sve postoje i obaveze škole koja ona ima i kako da pruži zaštitu samoj deci“, kaže Popović.
Pored svega toga psotoje i brojni protokoli.
„Prostoji i Strategija za prevenciju i sprečavanje nasilja nad decom, koja je doneta upravo maja ove godine od strane Vlade Republike Srbije, zajedno sa Akcionim planom koji prati ovaj strateški dokumenti koji upravo potvrđuje i razrađuje dalje sve te pojmove nasilja nad decom, protokole za postupanje, određene ciljeve koji se moraju sprovesti i naravno predviđa određene mere za sprovođenje tih ciljeva“, rekao je Popović.
On navodi da postoje tri nivoa samog nasilja.
„Prvi je najblaži, a treći ostavlja najteže posledice po žrtvu. U okviru tih nivoa tačno je definisano šta će se konkretno smatrati fizičkim nasiljem, šta će se smatrati socijalnim nasiljem, šta će se smatrati nasiljem putem interneta i to je jako važno zato što na osnovu tog stepenovanja samih radnji nasilnika može da se utvrdi i dalje postupanje samih ustanova“, objašnjava advokat Predrag Popović.
Da li će se sud uključiti u rešavanje problema zavisi od toga koliko su teške posledice.
„Ukoliko imamo prvi nivo nasilja, koji je najbezazleniji, tada se to rešava u okviru same institucije, dok ako se radi o težim oblicima nasilja, nešto što ima teže posledice po samo dete i njegov fizički integritet, može da se uključi i sam sud i samo tužilaštvo“, ističe Popović.
Kada se radi o maloletnim licima, ističe advokat Popovič, uvek se gleda da to budu neke najblaže moguće kazne.
„To može biti ili neka opomena ili ukor. Postoji eventualno kazna maloletničkog zatvora, ali ona je vrlo retka, mora baš da se radi o nekom težem krivičnom delu“, rekao je Popović.
On smatra da bi Aleksin zakon svakako promenio dosta stvari na bolje, doprineo bi bržem reagovanju samih institucija. Nažalost Aleksin zakon nije još uvek usvojen.
„Verujem da bi mogao da doprinese i samom položaju žrtve, jer nekako možda se fokusiramo dosta na samog nasilnika, ali bi trebalo da se vodimo time i šta žrtva zapravo oseća. I žrtvi je potreban neki vid zadovoljenja, možda nekada i samo izvinjenje bude priznanje da je nešto urađeno loše. To može da pomogne žrtvi da se vrati nekako u nomralu, da se ti narušeni odnosi dece reše i poboljšaju“, ističe Popović.
Potrebno je raditi i na prevenciji, kao i na povećanju svesti roditelja.
„Trebalo bi da radimo u tom smislu da osvestimo same roditelje da njihova deca ponekad mogu da urade nešto nekome drugom što nije u redu“, kaže advokat Popović.
Danas se razlikuje intenzitet nasilja, ali i dokumentovanje. Neretko se nasilje objavljuje na internetu.
„Dete za čitav život ili duži vremenski period bude obeleženo i može to da proživljava, jer neko se našali na to od njegovih vršnjaka i nikako da se izađe iz tog kruga nasilja“, naglašava Popović.
Jedan od velikih problema i zašto je sadašnje nasilje kompleksnije nego što je bilo ranije, je zbog toga što se ono danas može vršiti onlajn.
„Ranije ste imali situaciju da dete bude, uslovno rečeno, izloženo nasilju u periodu dok je u školi. Ali onda kada se završi sa time, dete ode kući u neko svoje utočište i nađe neki vid podrške. Sada je to prosto nemoguće jer se sve prenosi preko interneta“, objašnjava Popović.
Što nasilje postane duže to više pritiska samu decu i u tom pritiskanju može se desiti ono što se desilo, nažalost, Aleksi koji više nije mogao da trpi samo nasilje, zaključuje advokat Predrag Popović.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
