DruštvoVideo

ŠKOLA BEZ NASILJA: Digitalno nasilje sve je češće među vršnjacima (VIDEO)

Кako pokazuju rezultati istraživanja, deca u sve ranijem uzrastu počinju da koriste digitalne uređaje, a broj dece i mladih koji svakodnevno koriste internet u stalnom je porastu, i u svetu i kod nas. Za generacije koje su rođene i odrastaju u digitalnom dobu, digitalna komunikacija predstavlja uobičajen, pa čak i dominantan oblik komunikacije.

Neosporno je da digitalne tehnologije pružaju različite mogućnosti za psiho-socijalni razvoj (pronalaženje informacija, učenje, istraživanje, komunikacija, zabava, razvoj kreativnosti), obrazovanje i socijalnu uključenost mladih. Međutim, nebezbedno korišćenje digitalne tehnologije nosi sa sobom brojne rizike, pogotovu kada su u pitanju deca i mladi.

Šta je digitalno nasilje?

Digitalno nasilje je korišćenje digitalne tehnologije (interneta i mobilnih telefona) s ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi i da joj se nanese šteta.

Profesorka Tamara Džamonja Ignjatović, koja predaje Psihologiju mentalnog zdravlja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Fakultetu političkih nauka između ostalog predaje Komunikacijske veštine i Medijaciju, a na doktorskim studijama Razvoj i ponašanje u socijalnom okruženju, kazala je u intervjuu za Niške Vesti da vršnjačko nasilje menja oblike.

Ako smo posle 90.-tih godina pričali o vršnjačkom nasilju koje je imalo ozbiljne posledice u smislu fizičkih povreda, mnogo više i češće nego što su bile one uobičajene vršnjačke tuče, koje su prolazile bez posledica, danas se taj pravac menja ka digitalnom nasilju.

„Jedan od razloga jeste pristupačnost modernim tehnologijama, a drugi koji često zaboravljamo je ono što inhibira takvo ponašanje, a to je ta distanca u odnosu na žrtvu. Oni ne vide neposredne posledice po žrtvu. Vi ćete uvek kada vidite direktne posledice po žrtvu da zastanete, sem ako se ne radi o teškom poremećaju ličnosti. Ovo je posredno, to se tamo negde u etru dešava, nemate  kontakt sa nekim ko zbog toga pati, ko je povređen i nekako vam je lako da se ne postavite u položaju žrtve“, istakla je Džamonja Ignjatović.

Ona kaže da u takvoj situaciji deca ne doživljavaju sebe ni kao počinioce nasilja.

Kako prepoznati da je dete žrtva?

Roditelj bi trebalo da vidi po tome kako se dete ponaša.

„Dete se obično povuče, postane ćutljivo, zabrinuto. Ako deca imaju dobar odnos sa roditeljima ona se otvoreno požale. Mnogi roditelji zapravo imaju jedan stepen kontrole, to im se i preporučuje u odnosu na sajtove koje posećuju kako dete ne bi postalo žrtva i drugih stvari, poput pedofilije. U svakom slučaju ako ne postoji otvoreni odnos između deteta i roditelja, prepoznaćemo da se nešto dešava i po izbegavanju škole, po izgovorima „danas me boli glava“, „neću u školu“, deca se vade na neku vrstu tegoba da bi izbegli suočavanje sa školskim drugovima zbog toga što ih nešto što je postavljeno na društvenim mrežama kompromituje, čega se stide, zbog čega im se drugi smeju i slično“, rekla je Tamara Džamonja Ignjatović.

Specifičnosti digitalnog nasilja

Digitalno nasilje odlikuje visok stepen anonimnosti nasilne osobe ili grupe. Za razliku od tradicionalnih oblika nasilja, osobe koje uznemiravaju druge putem digitalnih medija obično se kriju iza lažnih imena i nadimaka, brojeva telefona, imejl adresa ili profila na socijalnim mrežama, zbog čega neki autori digitalno nasilje smatraju „kukavičkim oblikom vršnjačkog nasilja”

Druga specifičnost digitalnog nasilja jeste stalna dostupnost žrtve. Osobe koje koriste internet mogu biti izložene digitalnom nasilju u bilo koje vreme (tokom 24 sata, sedam dana u nedelji) i na bilo kom mestu (ne osećaju se sigurno ni u vlastitom domu), čak i onda kada ne koriste internet (npr. osoba „ugasi” svoj profil na socijalnoj mreži, ali neko drugi napravi profil na ime te osobe, bez njenog znanja).

U digitalno nasilje može biti uključen (svojom ili tuđom voljom) praktično veoma veliki broj osoba (neuporedivo veći nego u školskom dvorištu). Informacije se šire velikom brzinom, pa se broj osoba koje su uključene u digitalno nasilje – direktno („kačenjem”, „lajkovanjem”, „šerovanjem”, ili „retvitovanjem” komentara ili fotografija ) ili indirektno (posmatranjem ili svedočenjem), za vrlo kratko vreme može značajno i nekontrolisano povećati. Кada se jednom postave na internet, zlonamerne informacije teško je uništiti i mogu se, po potrebi, ponovo zloupotrebiti.

Posledice izloženosti digitalnom nasilju

Iako se tokom digitalne komunikacije druga osoba ne može fizički povrediti, istraživanja pokazuju da posledice digitalnog nasilja po psihofizičko zdravlje, emocionalno i socijalno funkcionisanje, kao i ponašanje dece i mladih u nekim slučajevima mogu biti veoma negativne. Rezultati istraživanja (Raskauskas & Stoltz,2007) pokazuju da čak 93% učenika i učenica koji/e su trpeli/e neki od oblika digitalnog nasilja tvrdi da oseća tugu, beznađe, depresiju i anksioznost, dok 31% učenika/ca izjavljuje da se oseća vrlo uznemireno, 19% povređeno ili 18% postiđeno (Finkelhor, 2000).

Posledice mogu biti ozbiljnije od navedenih, prema rezultatima još jednog istraživanja (Ybarra & Mitchell, 2004), 39% digitalno uznemiravanih mladih podbacuje u školi, 27% pokazuje znake delinkventnog ponašanja, 32% učestalo uzima psihoaktivne supstance, a 16% izveštava o visokom stepenu depresije.

Izloženost digitalnom nasilju povezana je sa depresijom i niskim samopouzdanjem, a negativne posledice mogu trajati čak i u odraslom dobu (Mason, 2008; Patchin & Hinduja, 2010).Utvrđena je povezanost između izloženosti digitalnom nasilju i suicidalnih ideja. Osobe koje su bile izložene digitalnom nasilju dva puta češće navode da su pokušale samoubistvo (Patchin & Hinduja, 2010).

Ovde moramo da budemo obazrivi i ne možemo da zaključimo da je digitalno nasilje uzrok samoubistva. Međutim, digitalno nasilje pojačava stres i patnju u realnom životu, i doprinosi, zajedno sa drugim okolnostima, tragičnom ishodu.

U tekstu korišćeni podaci sprovedenog istraživanja UNICEF-a u saradnji sa Ministarstvom prosvete i prezentovanog u publikaciji „Digitalno nasilje, prevencija i ragovanje“.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close