Zadirkivanje je veoma čest oblik socijalne interakcije među decom, ali neće svako dete to da doživi tragično. Teško je napraviti jasnu razliku između pojmova nasilje, zlostavljanje, maltretiranje, šikaniranje…
Nasilje u školskoj sredini je: pojava kada je jedan učenik ili grupa učenika trajno i učestalo izložen/a maltretiranju od strane jednog ili višeučenika, koji namerno žele da ih fizički povrede, ponize ili izlože drugim psihološkim i socijalnim neprijatnostima.
Vrste nasilnog ponašanja (nasilja):
Nasilje može biti ispoljeno urazličitim oblicima:
• verbalno – nazivanje pogrdnim imenima, ruganje, omalovažavanje, vređanje, dobacivanje, ismevanje i dr.;
• fizičko – udaranje, guranje, rušenje, otimanje i uništavanje stvari;
• socijalno – ogovaranje, izbegavanje, ignorisanje, izolovanje, širenjelažiiglasina;
• psihičko – pretećipogledi, grimase, ismevanje, neželjenidodiriikomentari, uhođenje, iznuđivanjenovca, ucenjivanje;
• seksualno – nasilje u kojem su povezana fizička i psihološka forma nasilja, a često i socijalna; ono podrazumeva neželjeno dodirivanje, na neželjen način i po neželjenim delovima tela, iznuđivanje seksualnih usluga, prinuda na seksualni čin, podvođenje itd. Verbalna i svaka druga agresivnost ili maltretiranje po osnovu etničke, polne ili bilo koje druge pripadnosti, po boji kože, poreklu, materijalnom stanju…
„Prvo treba utvrditi da li dete trpi traumu ili ne, da li doživljava to tragično kao što to doživljava roditelj, zatim, veoma je bitno da roditalj podrži dete, da nađe alternativne načine koji nisu povlačenje ili pasivnost, ali takođe ni agresivni odgovori za takvu vrstu ponašanja nisu poželjni“, istakla je psiholog Ana Mitrović.
Postoji načini na koji dete na jedan asirtivni način može da se suprostavi. Uloga roditelja je da dete podstakne, nauči i podrži između ostalog i razgovorom, sopstvenim primerom, kroz igru. Neophodna je podrška detetu da ono samo iznađe načine da se snađe u grupi. Slučajevi su individualni i dosta zavise od stila vaspitanja koje dete nosi iz porodice.
„Dete se uči socijalnim veštinama po modelu kako se roditelji odnose sa ostalim odraslima u okolini. Bitno je kako je dete vaspitavano i kakav je odnos između deteta i roditelja. Ako je dete kažnjavano od malih nogu, ono sutradan možda neće doživeti socijalnu kaznu od svojih vršnjaka kao nešto što je nasilje, već će to doživeti kao uobičajeno ponašanje“, istakla je Mitrović.
Ovo je široka tema i postoji mnogo aspekata, zaključila je Mitrović i dodala da ipak postoje načini gde roditelje možemo da osnažimo kako bi bili u prilici da pomognu svojoj deci, odnosno da izgade kod deteta mehanizme snalaženja u takvim situacijama.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
