Sićevačka klisura od 2000. godine ima status Parka prirode zbog prelepih predela, geomorfoloških karakteristika i ekosistema sa nesvakidašnjim, jedinstvenim biljnim i životinjskim svetom. Ova klisura je i jedinstvena po tome što u njoj mogu da se nađu dve Ramonde – dve vrste roda Ramonda: Serbika i Natalija.
Ove retke biljke mogu da se nađu i u Jelašničkoj klisuri, potvrdili su za Niške Vesti profesori sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.
Srpska ramonda, kolačić ili cvet feniks (lat. Ramonda serbica) je endemska biljka centralnog Balkana iz porodice Gesneriaceae. Biljku je otkrio Josif Pančić 1874. godine u na obroncima planine Rtanj iznad Sokobanje. Ramonda serbica je ostatak tercijarne flore Evrope i Mediterana. Veoma je slična biljci Ramonda nathaliae i smatra se da se od nje poliploidijom odvojila tokom tercijara u samostalnu vrstu.
“Ne mogu pouzdano da tvrdim da se obe vrste Ramonde zaista nalaze u Sićevačkoj, ali mogu da potvrdim da obe vrste jesu zabeležene na našim prostorima”, rekla je za Niške Vesti, Olja Božanić, pejzažna arhitektica JKP Mediana
Stanište ove biljke su pukotine krečnjačkih stena, može se naći u klisurama i nižim planinskim grebenima na nadmorskoj visini od 150—1800 m. Češće se nalazi u brdskom i nižem planinskom regionu na nadmorskim visinama od 300 do 1000 m.
Ramonda serbica je endemit centralnog dela Balkanskog poluostrva. Naseljava Albaniju, Bugarsku, Grčku (Epir), Republiku Severna Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru.
Nedavno je Vlada Srbije proglasila za spomenike kulture hidroelektrane „Sićevo“ u selu Sićevo kod Niša, „Vučje“ u Vučju kod Leskovca.
SIĆEVAČKA KLISURA
Kroz Sićevačku klisuru protiče reka Nišava, između Suve planine i Svrljiških planina, i granice joj se prostiru od sela Prosek do sela Dolac, čak 17 kilometara. Kroz klisuru prolazi i pruga koja je deo velike svetske železničke rute od Londona, preko Pariza, Beograda i Niša do Sofije i Istanbula. Inače, posle Đerdapske, Sićevačka klisura je druga najveća i najduža u Srbiji. Ona je podeljena u četiri posebna dela koji su povezani: Kusača, Hidrocentrala na Nišavi (Selište), Ostrovička kotlina i Gradištanski kanjon. Pored nekoliko sela, tu su i vikend-naselja koja su se izgradila i proširila prethodnih decenija.
Flora i fauna Sićevačke klisure je jedinstvena. Tu možete da nađete dve vrste roda Ramonda: Ramonda Serbika i Ramonda Natalija, ali i žalfije. Takođe, otkrivena su i velika nalazišta majčine dušice, hajdučke trave, rtanjskog čaja, kantariona i kleke. Fauna ne zaostaje za florom, tako da u Sićevu možete naići na zečeve, lisice, jazavce, krtice i vidre. Sve više ima i šakala, ali i divljih mačaka. U potezu Kunovice ima dosta kornjača, a svet zmija je takođe bogat: šarka, smuk, veoma brojni poskok i belouška kada pričamo o vodenoj sredini.
Tri manastira u Sićevu su Manastri Svete Petke “Iverica” u Ostrovici, zatim Manastir Svete Bogorodice u Sićevu i Manastir Vavedenja Svete Bogorodice u Kulini.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
A to sto je u PARKU PRIRODE kamenolom?! Sto se eksplatacija vezi na nedopusten nacin I na stetu mestana i menja izgled uzvisenja Oblik simbola ovog kraja???