U redovnoj rubrici “Niško Vam predstavlja” Niške pivare evo još jednog lokaliteta iz mnogo razloga. On se sastoji od mnogo manjih, na svoj način zanimljivih lokaliteta, i zbog svoje posebnosti zaslužuje veliku pažnju. Reč je o Sićevačkoj klisuri, a tekst možete da čitate i na sajtu Niške pivare.
Ona je, od 2000. godine, proglašena Parkom prirode zbog prelepih predela, geomorfoloških karakteristika i ekosistema sa nesvakidašnjim, jedinstvenim biljnim i životinjskim svetom. Zato, kad vreme posluži, ranac na leđa, Niško pivo u ranac i pravac u klisuru, mesto idealno za izlet i celodnevno istraživanje.
Kroz Sićevačku klisuru protiče reka Nišava, između Suve planine i Svrljiških planina, i granice joj se prostiru od sela Prosek do sela Dolac, celih 17 kilometara. Kroz klisuru prolazi i pruga koja je deo velike svetske železničke rute od Londona, preko Pariza, Beograda i Niša do Sofije i Istanbula. Inače, posle Đerdapske, Sićevačka klisura je druga najveća i najduža u Srbiji.
Klisura je podeljena u četiri posebna dela koji su povezani: Kusača, Hidrocentrala na Nišavi (u rejonu Selišta), Ostrovička kotlina i Gradištanski kanjon. Pored nekoliko sela, tu su i vikend-naselja koja su se izgradila i proširila prethodnih decenija.
Prva hidroelektrana bila je MHE „Sveta Petka“ (ili „Vila sa Nišave“ kako je iz milošte zovu meštani), snage 0,60 MW, prve kilovate električne energije, proizvela je 21. septembra 1908. Od te godine ona nije prestajala sa radom više od sto godina. Za izgradnju MHE „Sveta Petka“ zaslužni su meštani sela Sićeva, i njen inicijator Todor Milovanović, tadašnji predsednik opština Niš. Oni su čak stupili i u kontakt sa našim velikim naučnikom Nikolom Teslom, koji je idejni projektant ove mini hidroelektrane (MHE). Tesla je zbog toga proglašen počasnim građaninom Sićeva. MHE „Sveta Petka“ počela je sa radom 13 godina posle prve hidroelektrane na svetu izgrađene na reci Nijagari (1895. — SAD) i bila je prva državna elektrana koja je osvetljavala grad Niš. Profesor Tehničkog fakulteta u Beogradu, Aćim Stevović projektovao je branu, kanale i zgrade, dok je kompletna oprema kupljena u Nemačkoj od firme „Siemens Schuckert Werke“ i dan danas je u funkciji. Električna energija je do Niša stizala dalekovodom dužine 25 km pod naponom od 8 kV.
Šest kilometara dalje nalazi se druga, pokretna hidroelektrana “Sićevo”.
Flora i fauna Sićevačke klisure posebna su priča. Tu možete naći dve vrste roda Ramonda: Ramonda Serbika i Ramonda Natalija, ali i žalfije. Takođe, otkrivena su i velika nalazišta majčine dušice, hajdučke trave, rtanjskog čaja, kantariona i kleke.
Fauna ne zaostaje za florom, tako da u Sićevu možete naići na zečeve, lisice, jazavce, krtice i vidre. Sve više ima i šakala, ali i divljih mačaka.
U potezu Kunovice ima dosta kornjača, a svet zmija je takođe bogat: šarka, smuk, veoma brojni poskok i belouška kada pričamo o vodenoj sredini.
Tri manastira u Sićevu su Manastri Svete Petke “Iverica” u Ostrovici, zatim Manastir Svete Bogorodice u Sićevu i Manastir Vavedenja Svete Bogorodice u Kulini.
Turistički potencijal Sićevačke klisure je veliki, a tu se tradicionalno održavaju Likovna kolonija i Književna kolonija (koji smo podržavali prethodnih godina preko Niškog kulturnog centra), Dani žalfije, dok postoje staza za kajakaše i paraglajding staza. Sićevačka klisura je sve više destinacija planinara, ribolovaca, izviđača i izletnika, a u toku leta organizuje se i Rendžer Fest koji smo, na veliko zadovoljstvo, takođe podržavali kao prijatelji događaja.
Ostaje samo još da vam preporučimo da obiđete sva ova mesta, uživate u lepotama Sićeva i osvežavate se našim i Vašim Niškim pivom. Živeli!
Potražite još interesantnih tekstova sa ovakvom tematikom na sajtu Niške pivare.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
