Kolumna

Senke digitalnog doba – Da li je na pomolu „super biće“- „digitalni čovek“?

Sudbina čovečanstva u digitalnom dobu – čovečanstvo 2.0

U savremenim uslovima, kada je Internet dostigao vrhunac svog razvoja i primene, i omogućio efikasnu i brzu komunikaciju, Svet se suočava sa nizom promena koje zahtevaju prilagođavanje novonastalim okolnostima.

Otvara se put ka novoj digitalnoj-Internet ekonomiji. Dolazi do digitalne transformacije privrede (trgovine) i društva u celini. Industrija 4.0, veštačka inteligencija, „borba“ robota-kasirke, kupovina-prodaja na „klik“, virtuelna trgovina, mobilne platforme, e-novac, dovode do zaokreta u kreiranju novog modela konkurentske prednosti trgovine u uslovima „nove-Web-Internet-digitalne“ ekonomije. Sve to se odvija na digitalnoj platformi. Pregovara se, prodaje-kupuje, na virtuelnoj platformi, a da se učesnici ni vide.

S druge strane predviđanja Svetske Banke su da će do 2030.nestati 1/3 tradicionalnih zanimanja, dok, „oligarhija“ iz Silicijumske doline najavljuje da će 2050. ljudski mozak, (identitesko-misaoni „entitet“), biti pohranjen u klaud okruženju. Fizička-psihosociološka-„materijalna“ i druga prepoznatljivost današnjeg čoveka i društva u celini biće formatizovana u vidu „digitalnog“ zapisa.

Time se ne isrpljuje lista novita koje sa sobom donose nove informaciono-komunikcione tehnologije (IKT) u liku Interneta kao globalnog „zavodnika“ koji nas podseća na naš, skoro, zaboravljeni sabor (vašar) koji je pored ostalog, bio i mesto (platforma) na kojem su se sastajala omladina-sklapala prijateljstva, rađale nove ljubavi i razmeljivali poljubci, s uverenjm da to niko ne zna, osim zaljubljenih.

Ti susreti i ljubavne dogodovštine nje-njega, na vašaru, bile su svojevrsna „tajna“ utemeljena na sloganu zaklela se zemlja raju..poput dnšnje Internet „tajne“.

Vremena su se menjala. Nove tehnologije su iznedrile globalne virtuelne društvene mreže-pltforme, na koje se „odlazi-izlazi“, putem klika na tastaturu svog omiljenog pametnog telefona, saopštavajući mu u tajnosti svoju „lozinku“ . Ta „nova“ generacija omladine -„digitalnog čoveka“ predstavlja antropološki kod-demografsku nit budućeg čovečanstva, čiji građani, imaju mogućnost da putuju širom globalne virtuelne mreže, upoznajući druge ljude sklapajući prijateljstva sa srodnim dušama.

Rađaju se nove ljubavi, na virtuelnoj mreži, tako da vašare, igranke i druga mesta za izlazak, upoznavanje i zaljubljivanje zamenjuje Fejsbuk, Instagram, Tviter…itd. Rečju, dgitalni noviteti postaju kamen međaš koji razdvajaju tradicionalnog čoveka od virtuelnog. Tom novom digitalnom čoveku-čovekolikom robotu, neće nedostajati inteligencija, međutim, sva predviđanja ukazuju da će on biti hladan-besosećajan, ravnodušan…Za razliku od tradicionalnog čoveka (čoveka „stare normalnosti“), njegovim nišama duše zagospodariće digitalne osobenosti-veštačka inteligencija.

Rađa se novi model društva-društvo 5.0, što bi na prvi pogled trebalo da nas obraduje. Međutim, rzloga za osmeh je sve manje ako se ima u vidu da su arhitekte te nove normalnosti IKT, s jedne starne, i noviteti kovida 19: držanje socijalne distance, zatvaranja gradova i pojedinih starosnih grupa stanovništa, uz modele školovanja od osnovnog do visokog obrazovanja gde je nastvni kadar postao „asistent“ virtuelnoj učionici-amfiteatru na zum pltformi, s druge strane. Eto dovoljno razloga d se zapitamo da li je na pomolu dehumanizacija čovečanstva, ili, je ono već, uveliko dehumanizovano s pojavom digitalnig noviteta koje sa sa sobom donose IKT, s jedne, i pandemija kovid 19 čija se „zastava“, još, uveliko, vijori na jarbolu „globalnog“ čovečanstva, s druge starne.

Stoga, i ne treba da nas čude nagovešataji futurista,koji predviđaju novu inicijaciju društva u celini na novoj stazi čovečanstva: Čovečanstvo 2.0. Imajući u vidu napred navedene činjenice, potpisnik ovog priloga, iako po vokaciji ekonomista, s dugogodišnjim iskustvom u istraživanju primene digitalnih noviteta (IKT) u ekonomiji-trgovinskom menadžmentu i marketingu ima nameru da, u najkraćim crtama, prikaže povezanost ekonomije, društva i digitalnih noviteta u viziji futurista kao „digitalni format novog društva, čovečanstva 2.0 – mozaik usklađenih detalja“.

2. Digitalna civilizacija: tradicionalni čovek ustupa mesto super biću

Nova-digitalna-Veb ekonomija, polako stiče pravo građanstva i u našoj terminologiji. Informaciono-komunikacione-tehnologije (IKT) postale su alat u iscrtavanju mapa novog katastar premera ovozaemaljskog carstva, s jedne strane, i, arhitekte globalnog i regionalnog preoblikovanja sajber prostora, s druge strane. Na sceni je svojevrsno takmičenje promotera novog digitalnog društva u kojem veštačka inteligencija i superkompjuteri prete da porobe ljudska bića, smeštajući ih u virtuelne kazamate – gde im život, na prvi pogled, izgleda kao da su u raju.

Taj virtuelni raj gde su komunikacije svedene na softverske programe, grafičke oznake i simbole-bez međuljudskih odnosa, preti da postane “pustinja stvarnosti”kako ga naziva Ž.Bodrijar. Stoga se Bodrijar s pravom pita; da li je na pomolu nestajanje ljudskih bića i njihova zamena digitalnim i drugim tehnološkim novitetima poput veštačke inteligencije? da li, to, IKT počinju da gospodare društvom (svetom), umesto čoveka? i, da li digitalne tehnologije-veštačka inteligencija (roboti) postaju novo superbiće – bog koji je sposoban da kontroliše ceo univerzum?
Potpisnik ovog rukopisa,tražeći odgovore na ova pitanja, rizikuje da bude pogrešno shvaćen. Istina, s druge strane, ohrabren je činjenicom što se, donekle, pokazao kao kompetentan sagovornik na ove teme, baveći se njima u okviru grupe predmeta e-trgovina, e-trgovinski marketing i menadžment za potrebe studenata ekonomije.

Noviteti koje sa sobom donosi savremena informatika i elektronika prete da zagospodare ekonomijom, kulturnom, sociološkom, zdravstveno-medicinskom scenom, i društvom u celini. Rađa se novi model digitalne-Veb-Internet ekonomije i trgovine kao žile kucavice – vezivne niti regionalnih i globalnih ekonomskih integracija – virtuelnih lanaca lanaca sanbdevanja, gde se promet roba,usluga, rada i kapitala vrši bez fizičkih, jezičkih i tehničkih barijera.

Trguje se, a da se poslovni partneri uopšte ne vide. Taj novi talas IKT zapljusnuo je “tradicionalno” društvo digitalnim novitetima transformišući ga u novo- digitalno – Veb društvo -društvo 5.0, ili kako ga u najnovije vreme futuristi nazivaju, nova normalnost. Ta nova normalnost, čedo je “stratega-vizionara” pandemije ovid 19.
Iako, na prvi pogled, ta globalna pošast (kovid 19) po supstanci nema mnogo sličnosti s digitalnim novitetima-digitalnim zapisima, nećemo pogrešiti ako kažemo da su globalni “izumitelji” ove pandemije u pravu kada novu epohu razvoja društva-civilizacije nakon osvajačkog pohoda kovida 19 nazvali novom normalnošću. Ako ni zbog čega drugog, priznanje im moramo odati-skinuti kapu, bar zbog toga, što se prema, nekim medicinskim studijama, već sada, dok je korona na izdisaju mogu primetiti “noviteti” i, u ljudskom organizmu, poput onih: od hroničnog umora, promenjenog načina ponašanja, utučenosti, zbunjenosti, straha, odsustva želje za uspostavljanjem socijalnih kontakata …do otkrivanja, do sada, neuobičajenih patoloških promena na pacijentima čija je smrt nstupila zbog kovida. Istina, o tom patološkom novitetu, još ne postoje relevantna empirijska istraživanja, ili se o tome ćuti, sem jednog, nedavnog, probnog nastupa na RTS izvesnog g-dina dr patologa.

No, iako jedna lasta ne čini proleće, ipak se saopštavaju neki patološki noviteti, iako, na žalost, nisu još teorijsko-empirijski utemeljeni. To je i logično, ako se podsetimo da za svaku postavljenu hipotezu, njeno (ne)dokazivanje treba da postoji referentan broj ispitanika (uzorak-a), kako bi se izveo pouzdan dokaz (zaključak).
Na prvi pogled, čitaocima se može učiniti da sam se udaljio od glavne teme. Naprotiv, ja sam ovaj naslov priloga zamislio tako da kroz prizmu nove normalnosti u ozračju “postkovid perioda” s jedne strane, i digitalnih noviteta :nove-Veb ekonomije, digitalne transformacije ekonomije, trgovine, globalnih lanaca snabdevanja i društva u celini, najavim novu epohu u razvoju neoliberalnog kapitalizma i nove normalnosti, poznatiju kao digitalni totalitarizam.

S oloncem na relevantnu literaturu, koja je, na prvi pogled više utemeljena na naučnoj fantastici, nego na ovozemaljskom razmišljanju pojedinca-čoveka, božijeg sluge, koji se nalazi između čekića i nakovnja: tradicionalne i nove normalnosti, s jedne strane, i, koji je, dodatno, uplašen, najnovijim dešavanjaima između Rusije i Ukrajine, s druge strane, energetskom neizvesnošću, onda se može razumeti čovekova zapitanost: kakva je sudbina čovečanstva u digitalnom dobu?

Promene u okruženju: Industrija 4.0, veštačka inteligencija, borba robota i kasirke u sajberprostoru (termin koji je prvi upotrebio Gibson 1982.god. da označi kompjutersku virtuelnu stvarnost).
S druge strane Bodrijar Žan, trijumf tehnologije nad čovekom prepoznaje kao kraj modernizma u kome su vladala ljudska bića. Dok se, prema Gibsonu tehnologija otima kontroli,i umesto ljudskih bića počinje da gospodari svetom.

Gibson u Neuromanseru najavljuje brisanje granice između tehnologije i prirode. Nacionalna obeležja se brišu i stapaju u kulturu visoke tehnologije. Briše se razlika između biologije (čoveka) i tehnologije – između prirodnog i veštačkog uma, s tim, što primat dobija veštačka inteligencija. Ona će u budućnosti zagospodariti čovekom.
Digitalna tehnologija „gospodari“ svetom. Širi se bauk tehnicizma-digitalnog totalitarizma. Tehnologija menja postojeći lik čoveka- transformiše ga u „novo biće“- Super boga koji je sposoban da kontroliše ceo univerzum, U tom smislu se sve više govori o čovečanstvu 2.0, društvu 5.0 , Industriji 4.0…Još ako se tome dodaju prognoze vizionara iz silicijumske doline: da će do 2050. godine ljudski um biti pohranjen u kalud okruženju u vidiu digitalnog zapisa, onda se nameće pitanje: da li će se najava te nove normalnosti “nove stvarnosti”, obistiniti, ili će ova predviđanja ostati u domenu naučne fantastike? da li će novi koncept čovečantvo 2.0 biti “posebna stvarnost-svet za sebe”? ili će kako predviđaju “Sionske starešine” doći kraj sveta-kraj modernizma u kome su vladala-ili mislila da vladaju ljudska bića?
S druge strane, lista pitanja se ovim ne iscrpljuje. Otvaraju se, nova, i, nova pitanja: kuda ide ovaj svet? da li je na pomolu kraj sveta-kraj suvereniteta ljudske vrste? ili, nova paradigma: trijumf noviteta koje sa sobom donose IKT tehnologije (kompjuteri, veštačka inteligencija, roboti…)? iscrtavaju se nove mape ljudske istorije na kojima se uočava trijumf tehnologije nad čovekom i težnji ka besmrtnosti – tehnologija postaje religiozna tema! Budućnost čovečanstva je neizvesna?

Rađa se novi model digitalnog totalitarizma: gde IKT kroz depersonalizovane korporacijske strukture imaju moć-kontrolu nad društveno-ekonomskim okruženjem. Čovek postaje digitalni zapis pohranjen u klaud okruženju, on nije više „tvorac-kreator“ noviteta, već „čovek-digitalni resurs“ nove realnosti-sajber prostora. On, poput „slepog“ putnika biva vođen digitalnim „bogovima“ u sajber prostoru…
Sloboda, kao osnovno načelo Hegelove filozofije, i ne samo njegove, ustupa mesto „prividnoj“ slobodi-o čovekovim navikama, sklonostima, putovanju, korišćenju slobodnog vremena. O svemu tome više zna „sajber-digitalni“ kućepazitelj-svevideće oko, nego čovek, koji se po ponaša, tobože, diskretno-čuvajući svoje tajne, živeći još neko vreme u zabludi, da je to amo njegova tajna. Zaboravljajući pri tome, da je njegova tajna, već uveliko postala javni „događaj“. Primer za to je Gugl koji nas u svakom trenutku izveštava: gde smo putovali, kojim prevoznim sredstvom, koliko vremena, s kim smo se sreli-slikali…itd.

Šta nam to govori-imamo li mi naše tajne u digitalnom totalitarizmu?
Nemamo ih! Čak ni u najintimnijem trenutku-kutku, spavaćoj sobi.
Digitalna tehnologija trijumfuje nad čovekom, stvarajući novi (viši) oblik životne sile -digitalnog-sajber boga- boga, za koga smo sigurni da postoji! Istina, taj novi „digitalni-sajber“ bog, nije bog otac (Hristos), ali, s njegovom pojavom, s pravom se govori o novoj „inicijaciji“ čovečanstva u digitalnom dobu-tzv. čovečanstvu 2.0
S najavom kloniranja čovečjeg mozga i inteligencije-na pomolu je večiti život-digitalna-kibernetska besmrtnost. Raspeće duha, ali ne i tela. A šta će čoveku telo bez duha-duše, zapitajmo se?

Dolazi do spoja ljudskih i tehnoloških osobenosti. Na pomolu je nova istorijska epoha- postmodernički svet! Ljudska bića bi tada nestala, budući da tehnologija rekonstruiše i drastično menja ljudska bića: nestaće strah od smrti i mržnja prema onima koji ugrožavaju naš život.
Rečju, dolazi do simbioze tehnologije i ljudi,. Rađa se „novo biće“- „postmodernistički čovek“-„robot s ljudskim osobenostima“!

Na kraju. Ali ne i po važnosti. Izgleda da je još aktuelna scena iz filmova Odiseja u svemiru 2001 (u kome kompjuter Hal preuzima kontrolu nad svemirskim brodom), u Colossus: The Forbin Projekt ( u kojem se ruski i američki superkompjuteri povezuju pokušavajući da preuzmu vlast u svetu).
Do tada: Čekajući Godoa.
Gde ide čovečanstvo?
Pitanje za sve nas!

                                                  Prof. dr Sreten Ćuzović Otilo Univerzitet u Nišu

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com