„Slušao sam vrisak s mutne Drine, čuo sam jauk Hercegovine, od Niša, Skadra i Prizren grada, kako mi srpsko pleme strada“
Ovim stihovima nepoznatog autora iz vremena Prvog srpskog ustanka, Selomir Sele Marković već decenijama započinje priču o boju na Čegru, upoznajući posetioce sa najvažnijim detaljima tog dela istorije srpskog naroda.
Čika Sele, kako ga mlađi posetioci zovu, brine o spomeniku na Čegru od 1988. godine. Tadašnji direktor Narodnog muzeja u Nišu, Bogoljub Stanković prepoznao je u Seletu znanje, volju i ljubav prema srpskoj istoriji i založio da Selomir dobije zvanje domaćina jednog od najzačajnijih spomenika iz Prvog srpskog ustanka. Od tada, on i njegova porodica neprekidno brinu o spomeniku i o čitavom kompleksu koji se prostire na dva hektara.
„Moj status je i danas isti kao i pre 30 godina. Volonter. Niti sam honorarni saradnik Muzeja, niti na budžetu republike, grada ili opštine. Moja sedmočlana porodica živi od moje invalidske penzije koja nije velika. Prodamo poneki suvenir ili knjigu, ali je teško, pogotovo danas. Čegar ne zna za koronu, ali ona zna za Čegar“, započinje svoju priču Marković.
U normalnim okolnostima, spomen-kompleks Čegar godišnje poseti oko 20.000 ljudi. Međutim, ove godine će ih, zbog epidemije, biti značajno manje. Time su smanjeni i prihodi porodice Marković koja čuva ovu srpsku svetinju, kaže čika Sele prošlogodišnji dobitnik najvišeg gradskog priznanja, nagrade „11 januar“.
„Nagrade prijaju, ali se njima hleb ne kupuje. Nove okolnosti pod koronom stvorile su jednu dramatičniju situaciju i meni i ostalima koji rade u turizmu. Ali, većina njih je na nekom platnom spisku, a ja kao volonter nemam prava ni od koga da tražim pomoć. Setiće se valjda neko i mene nekad“, kaže Sele Marković.
I kad priča deci koja dođu sa školom ili sa roditeljima, uvek napomene da ne zaborave ko su, ko se borio za našu slobodu.
„Uvek im poručim da su naši najveći neprijatelji srpska nesloga i bela kuga, protiv kojih treba da ratuju knjigom, sportom, kulturom i nаukom“, ističe Marković.
Svoju posvećenost očuvanju kulturno-istorijskog spomenika na Čegru, Selomir Marković je krunisao knjigom „Čegarski bol“ u kojoj je počev od Maričke bitke, vojvode Stevana Sinđelića i njegovih saboraca, do nastanka Ćele Kule, hronološki naveo čitav niz važnih događaja srpske istorije.
„Nisam kustos, ali sam istoričar-amater i moj stil prezentovanja priče koja se dogodila pre više od dva veka na brdu Čegar, interesantan je i deci i starijima, jer Čegar je bio i biće dojilja srpskog patriotizma. Tako kako im pričam, tako sam i knjigu pisao“, napominje Marković.
Štampana u formi brošure, knjiga „Čegarski bol“ sadrži i podatke o najvažnijim ljudima koji su kumovali izgradnji kule na Čegru, završenoj u čast 50-godišnjice oslobođenja Niša od Turaka. Od tada do danas na spomen-kompleksu je u više navrata bilo raznih radova. Sa dolaskom Selomira Markovića, povodom obeležavanja 180 godina Čegarskog boja urađeno je najviše, a prostor oko kule proširen. Zanimljivo je da je Sele postavio i određena pravila ponašanja za posetioce koji obilaze spomenik.
„Ovde nećete čuti zvonjavu mobilnih telefona, pogotovo dok traje priča o Čegarskom boju, srpskim junacima i o nastanku spomenika. Kompleks Čegra je prostran i u letnjim večerima često srećem parove, mlade ljude, pa čak i porodično dolaze, ali nikada niko ovde nije pravio nered ili smeće za sobom. Što se toga tiče pravila se poštuju i Čegar može biti primer“, ističe Marković, kome za sve što radi veliku podršku pruža i porodica potomaka čuvenog vojvode Stevana Sinđelića, koji danas žive u Svilajncu.
Sele je živa legenda i pored deda Đorđa sa Zejtinlika, jedini je apsolutni čuvar sećanja na ratne velikane i njihove podvige, koji pritom za to ne prima platu.
Đorđe Mihailović, starao se o vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu više od pola veka. Ove godine je navršio 93, a 2014. godine nasledio ga je Predrag Nedeljković iz Kraljeva.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
