Društvo

Samoubistva su problem celog društva

Kako gledamo na ljude koji su podigli ruku na sebe? Da li osuđujemo njih, njihove porodice I prijatelje? Odgovori na ova pitanja mogu da objasne koliko je život osoba koje se bore sa suicidnim mislima težak. Osećaj isključenosti iz socijalnog života i nepripadnost, mogu da izazovu tragične posledice, objašnjava psihijatar dr Irena Popović.

“Osobe koje su već imale kontakt sa psihijatriskom službom, koje su lečene pod dijagnozom depresije, šizofrenije nose veći rizik češći pokušaji suicida. Raniji pokušaji suicida nose veći mogućnosti da će se oni i ponoviti. Takođe, osoba koja teško kontoroliše svoje impulse, naročito ako koristi i psihoaktivne supstance, takve osobe su u većem riziku da počine samoubistvo”, objašnjava dr Popović.

Promene u ponašanju najbolje može da primeti porodica. Osobe koje se bore sa suicindim mislima često ne vole da pričaju o tome i ne traže pomoć.

Dr Irena Popović

 “Ako postoji brižna porodica koja primećuje da se osoba povlači, da ne komunicira, da nije voljna, da ima oslabljen apetit, da noćima ne spava i oseća neki nemir – onda ona treba i da reaguje”, dodaje dr Popović.

Ukoliko na nagovaranje porodice osoba koja se bori sa suicidalnošću ne želi da se obrati stručnom licu, neophodno je angažovanje Hitne pomoći i hospitalizacija mimo njene volje, tj. prinudno lečenje.

Dr Popović kaže da je suicidalnost urgentno stanje u psihijatriji i iziskuje kako posmatranje, hospitalizaciju tako i adekvatnu terapiju.

Ona dodaje da su i u literaturi a i u praksi poznati, takozvani, pikovi – momenti kada se osobe češće odlučuju da dignu ruku na sebe. To je pre svega vreme praznika, kritičan dan je ponedeljak, a mesec januar.

Po broju pokušaja samoubistva prednjače žene, međutim muškarci su ti čiji se životi češće tragično završavaju.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close