Rekordan broj romana pristigao je na konkurs za najbolji roman godine. Čak 212 naslova u konkurenciji je za NIN-ovu nagradu, među njima i romani niških pisaca. Konkurs je završen, a zbog rekordnog broja pristiglih knjiga na ovogodišnji konkurs za najbolji roman godine, kao i otežanog rada tokom pandemije, spisak knjiga koje ulaze u širi izbor biće objavljen 7. januara, sedam dana kasnije nego što je to poslednjih godina bio slučaj.
Na spisku za Ninovu nagradu nalazi se knjiga „Grad bola“ mladog niškog pisca, devetnaestogodišnjeg Metija Kamberija, koji je postao popularan ne samo u Nišu, već i u čitavoj Srbiji upravo zbog svog načina života. On je godinama živeo i prosio na ulici. Promenio je tri hraniteljske porodice, živeo u domu i tek sa 12 godina naučio da čita i piše. Upravo je svoj život pretočio u roman.
NIN-ova nagrada je prestižna srpska, a ranije jugoslovenska književna nagrada koja se svake godine dodjeljuje za najbolji novi srpski (ranije jugoslovneski) roman. O pobedniku odlučuje stručni žiri većinom glasova. Značaj NIN-ove nagrade u srpskoj književnosti je enorman – nagrada je u stanju da kompletno promeni dobitnikovu književnu karijeru, a uz to dobitnom romanu praktično obezbedjuje status bestsellera. Danas se NIN-ova nagrada smatra najvećim književnim dostignućem u Srbiji. Ako “GRAD BOLA” i ne dobije NIN-ovu nagradu, sama nominacija romana “GRADA BOLA” je za Metija Kamberija ogromna pobeda!
“Trudio sam se da prikažem sliku dece koja nemaju. Želeo sam da nateram čitaoce da dok čitaju osete kako je to kada nemate, kada dete oseti na svojoj koži bol koja ga izjeda iznutra, kada pati, a ne zna da to objasni i da iznese iz sebe jer ima malo godina. Sve to je i na mene uticalo jer sam neke događaje iz svog života proživljavao iznova. To me je iscrpljivalo i emocionalno i fizički. Tek sada vidim da moram malo da predahnem od svega”, priča Meti.
I roman „Umreti na vreme“ Dragana V. Spasića u konkurenciji je za Ninovu nagradu. Spasić je poznat po tome što je više puta osvajao titule na državnim prvenstvima u džudou. Generacije Nišlija koje je trenirao Spasa, kako ga sugrađani zovu, izveo je na pravi put, učio sportu, ali i životu. Pored toga što je bio uspešan sportista i pedagog, čitavog života u sebi je čuvao talenat i ljubav prema pisanoj reči. Sa 65 godina napisao je svoj prvi roman i u narednih pet godina, do danas, objavio ih je ukupno pet.
„Upravo sa svojim životnim iskustvom i svime onime što sam doživeo i preživeo, upoznao sigurno hiljade ljudi koji su vrhunski u onome što rade. Upoznavao sam vrhunske lekare, intelektualce, ali i gradske mangupe i kriminalce i sa svima njima morao sam da nađem neki zajednički jezik za razgovor. Kada se sve to skupilo i dodala moja mašta počele su da nastaju knjige. Već sa pet, šest godina krenuo sam u bioskop. Do svoje dvadesete godine, nema koji film nisam pogledao. Čitao sam u to vreme popularne romane i mislim da je to sve doprinelo da se moja mašta razvija. Sve se to skupljalo i jednog dana počelo je da izlazi iz mene. Tako da na osvnovu nekog događaja koji se dogodio u Nišu ili sam ga video i čuo za njega bilo gde, izvučem ga i na osnovu toga razvijem roman“
Dva romana Niškog kulturnog centra „Vrata Iluzije“, Stevana Bošnjaka i „Trianglađani“ Saše Buđevca na spisku su za roman 2020. godine. Tu je i knjiga Društva književnika i kniževnih prevodilaca Niša „Vinograd Mehmed-Bega“, autora Ognjena Avlijaša.
Da li će neki od romana ući u uži izbor biće poznato već 7. januara.
„Sve se pomera za nedelju dana, uži, najuži izbor i finale. Na adresu NIN-a pristiglo je 228 knjiga, od kojih 16 nije ispunilo uslove iz različitih razloga ili su autori sami odustali od daljeg takmičenja, te se na konačnom spisku nalazi 212 romana. Svim učesnicima, piscima i izdavačima, zahvaljujemo na saradnji“, saopštili su organizatori izbora najboljeg romana godine.
NIN-ova nagradu u 2019. pripala je Saši Iliću za roman „Pas i kontrabas“. Tako je odlučio žiri u sastavu Teofil Pančić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Marija Nenezić.
Upravo zbog sastava žirija grupa pisaca bojkotovala je ovo priznanje 2019. godine. Jedan od potpisnika pisma je i niški književnik Dejan Stojiljković, jedan od najčitanijih savremenih pisaca u Srbiji. Stoiljković je tada objasnio Niškim Vestima da se bojkot ne odnosi samo na 2019. godinu već i na sve buduće Ninove nagrade… odnosno grupa pisaca će bojkotovati ovo kniževno priznanje dokle god u žiriju sede ljudi poput Teofila Pančića.
PROČITAJTE JOŠ…
Stojiljković: Nećemo slati knjige za Ninovu nagradu sve dok u žiriju sede nekompetentni ljudi
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
