REPRIZA: Abe Nišlije !…. Letopis 2019.
Bio sam na more…7 dana……Nema kraće.
Ima…ako si šofer autobusa..pa odvoziš i dovoziš smene.
(ne kaže se ,,smene,,.. nego ,,samnom,,)
Proveo sam se…..,,Ko prase u Teheran,,
Sad ću Ti pričam…al nemoj me prekidaš..
Kako sam uspeo, da na celom Grčkom primoriju, ubodem jedini smeštaj bez balkona… neću sebe da cinkarim…zaračunajte mi to kao ,, Male tajne velikih idiota,,
To sam saznao 2 dana pre polaska..kad sam isplatio celu sumu..i dobio vaučer,
gde lepo na srpski piše..,,vid aut balkon,,…
Balkon si imamo i kući…ko ga jebe…idemo na more..
Iz Palilulu najkraći put do Grčke je: … pored Amerikanca…pa pored Novo Groblje..
spustiš se na Malošište i kod Doljevac izađeš na auto put.
Al mojega…
Izlazna rampa kod Doljavac zatvorena…radovi u toku.
Vraćaj se nazad za Niš…pa na KaPe Dom…
Ništa…Ladno…entuzijazam i optimizam ne opadaju.
Inače velika gužva na graničnim prelazima…BAŠ tih dana je ekstremno velika.
Kao i svi iz moje generacije…baždareni po JUSu…i uvek spremni na akciju
,,ništa nas ne sme iznenaditi,,…imamo plan ,,B,,..
Po savetu sa TVa..pošli smo dan ranije….rezervisali prenoćište na Dorjanu..
gde ćemo sutradan preći granicu..
Stižemo na Dorjan…. tamo već uveliko traje makedonski ,,Exit,,…sa 4 bine.
Naša soba, tačno između dva stejdža…ko VIP loža…pa na jedno uvce slušamo tehno… a na drugo, hevi metal hard rok…
Dali sam spavao?….Pogađaj…imaš pravo tri puta.
Usitnio sam dugo čuvano kamenje u bubrezima…i dobio iščašenje mozga..
Treso sam se ko Angela Merker…
Nisu pomogli ni peškiri koje sam umuvao u uši..( peškire za umivanje…one za plažu sam probao ali neće stanu u ušne školjke)
U praskozorje nastavljamo putovanje…bez trunke sna..
(I konje ubijaju zar ne)
Ispraćaju nas ..sa tehno stejdža, isti ritam koji nas je i dočekao ..a hard rok pesmu nisam prepoznao jer je pevač već promuko…od onoliko dranje.
Celim putem ubeđujem ženu, da GPS navigacija… malo bolje zna put od nje.
I ako smo stigli na odredište…ona i dalje tvrdi da je bilo bolje da smo skrenuli tamo,
gde je ona rekla….
Ne ispavan i umoran…još iz kola, bacam se na prvu slobodnu ležaljku na plaži.
Stižem još samo, da u polusnu od konobara naručim koka kolu..i padam u komu..
Budi me zvuk koka kole..koja je na suncu udarila prvi ključ..
Okrećem se…jer sam sa prednje strane već dobio lepu jarko crvenu boju..pa da izjednačim i od pozadi….i nastavljam blaženi san.
Rasanjujem se tek kada je koka kola već dva puta provrela…a ja sa obe strane uhvatio
požudno crveno rumenilo…
Konobar donosi račun.. i ja ponovo padam u nesvest.
Mislim se…uvatio me ovaj na sanjivo… pa mi prodao uz koka kolu, i ležaljku i suncobran đuture..
A nije…ceh je toliki…za piće na plaži…a ja ga nisam ni popio..
Ko još pije…prokuvanu kolu……Presedemi!
Za smeštaj ,,bez balkona,, ispostavlja se da je ,,hotel,,….bez zvezdaš..
Nema ni recepciju…ni restoran..
Nema šporet…( gotova jela..grejali smo vrućemo vodom iz bojlera..u tuš kabini..
a ostalu hranu koju smo poneli…jeli smo na sobnoj temperaturi)
Prozorče u sobi se otvara na kant…(zatvorski…5 cm…da ne može ni mačka da se provuče…pa smo kupaće i peškire sušili fenom)..
Šta ima?
Ima frižider…mini…ultra mini…tange frižider..samo jedna pregrada na sredini..
WC… takođe minimatik…kad sedneš na šolju, noge ti u spavaći deo…
Ima i divan pogled…sa trećeg sprata…
Sa jedne strane, na more…(ako se malo nagneš)…
sa druge.. panorama grada…sa crkvenim tornjem na dohvat ruke…
(sa tornja se svako juro u 6,oo čuju zvona za jutrenje…pa u 6,30 ponovo…
A zvona su samo uvertira… jer u 7.00 dolaze đubretari, a za njima i kamioni za snabdevanje)
Budio sam se ko na vojnu vežbu…
A jel sam Vam reko i da smo imali malu bebu..tu odmah… soba pored.
Neka je živa i zdrava..al ja cenim da joj ne prija more…ili sam ja steko takav utisak.
Ja sam stari izviđač… više sam ja na more proveo pod šator nego pod krov..
I sad ću manišem na ,,hotel,,..
Vesleo..veselo..optimistički…
Prvog dana nismo ni otišli na plažu…Dok smo se smestili…raspakovali..
Ja vidao izgoretine od sunca kiselim mlekom…( pomaže ali samo dok je ladno iz frižidera)
Sledeća dva dana pokvari se vreme…i to mnogo..
Kiša…Zahladne…..Prava jesen..
Laste pošle na jug.
Mi obukli sve što smo poneli…i sedimo u sobu bez balkona i prozora (na kant)
(Neki to vole vruće)
Meni čak odgovara …jer se ljuštim ko mladi krompirić..
Ima i intrenet…ali smo daleko od ruter (3 sprat)…pa stalno prekida.
Pročitao sam ,,Alhemičara,,…u cugu….Auuu… jaka knjiga.
Optimizam počinje da jenjava…ali se ne damo.
Sve će da prebrodimo…samo da osolimo dupe…zato smo došli.
Četvrtog dana …ogreja nas sunce…Ne metaforički…bukvalno..
Prijatnih 24 stepeni…I temperatura mora u plusu..
Uželeli smo se plaže.
Ali se uželela i celokupna populacija Grčke i pola Srbije..
I svi došli na ,,našu,, plažu….Nema gde iglu da ubodeš..
Na brzinu se spijateljimo sa neki Grci…(naša pravoslavna braća)..
I sa njima delimo kvadratni metar plaže…
Dok su oni u moru, mi sedim zgrčeni na pesku…kad oni izađu iz vode, mi ulazimo.
I da sam teo da slikam stopala sa vizurom na pučinu..
Nisam mogo da se ispružim….i propade mi selfiranje istog.
U moru ništa manja gužva…dva puta zamahneš…tri šamara podeliš okolnim kupačima..
Da se ne zameram sa sapatncima…samo ripkam u mestu…uz blaženi pogled..
Nekad se brate znalo zašto smo išli na letovanje u Grčku.
Manje zbog kupanja…više zbog kupovine.
Kupovali smo : zavese, teflonske tiganje, daske za peglanje, kamp frižidere,
alat i delove za kola….i svakave džidža-midže.
I tada smo kao i danas, obožavali njihove gurmanske specijalitete:
giros, suflaki, suzuki…pardon…saziki, krofne na plažu, kuvani kukuruz, dinje, lubenice..
I sada i tada…paradajs, papriku, crni i beli lukac, roštiljsko, pivo, vino i kiselu vodu si donosimo od kuće…
Vodi se računa da se ne premaši planirani budžet..
Šta sam uočio od lokalnih zanimljivosti?
Doveli Grci babu od preko 80 godina na plažu…Navukli joj veliku gumu sa motivom belog labuda…navukli šešir i naočare…i pustili je da pluta u more..
Povremeno neko iz familije uđe u vodu da je napoji….zbog dehidracije..
(nisam vido i da je dohranjuju…a pazio sam)
Vade je tek kad sunce počne da zalazi…
Dobar babac za čuvanje…. milina jedna…
Šta mi se najviše dopalo?
Gledam one najmlađe klince…sa kojim uživanjem i radošću se oni kupaju..
I zavidim im do bola…
Gde se meni ta radost zaturila…Ili mi je neko maznuo..na brzaka, dok nisam pazio..
Dođe mi, da im kažem da dobro paze gde čuvaju te dragocenosti…
A opet, znam…neće da slušaju…Ko što ni ja nisam, kad je trebalo….
Dogodine ću ponovo na more….možda.
Al mnogo brate 7 dana…daj nešto kraće.
Raspitivao sam se ja kod lokalnih domaćina…hoće li da iznajme pansion..na samo tri dana… Odmahuju glavom…Neće..
A mene gledaju kroz trepke…a ovamo se misle…
,,Kako te bre nije sramota…mator čovek, a oće se švalerišeš,,..
Saveti za one koji tek treba da idu na more?
Nemoj da Vas ja savetujem…nisam baš najpogodnija persona za takve slučajeve.
Što da me psujete i da se svađamo.
Ali mogu da Vam dam neka upozorenja… iz ličnog iskustva…
– Ponesite si ležaljku i suncobran od kuće.
– Grci i dalje nisu naučili Srpski…Engleski još manje.
– Sve je poskupelo…vade štetu sa letnju sezonu.
– Najveće zadržavanje je na srpskoj granici…i na našim naplatnim rampama.
– Kineskinje po plažu, masiraju odlično…(nisam probao ali pričao mi jedan što jeste)
– Od izlaska iz Makedonije do Niša…nema gde da natočiš plin u auto.
– Srpska putarina skuplja od makedonske i grčke zajedno.
– Ne zaboravite kabanicu i gumene čizme, bez obzira u kom terminu letujete…
nek se nađe.
– ,,Lokumades,,..,,donat,,…u prevodu sa plažnog Grčkog…znači ,,krofne,,…
– Od ,,Uzo,, ne boli glava ujutru.
– U ,,fast food giros,, ima više luka, paradajs i pomfrit nego meso…flekanje obavezno.
– Na ,,free shop,,…biju po uši.
– More je i dalje slano.
Možda ću dogodine ipak na vaučer u banju.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.