Svakog 17. marta Radmila Trajković izlazi na niško Novo groblje gde je sahranjen njen Zlatibor. Danas se priseća svega što se desilo 17. marta 2004. godine u Kosovu Polju kada su joj Albanci zapalili kuću, a njen muž koji je imao 61 godinu, bio živ spaljen. Toga dana, ubijeno je 28-ro ljudi, a prognano 4 hiljade Srba.
Radmila i Zlatibor imaju troje dece, dva sina i ćerku. Tek nakon svirepog ubistva muža, 17. marta 2004. godine, Radmila se preselila u Niš, dok su se dva sina i ćerka još 1999. godine iselili sa Kosova.
“Mi smo ostali jer smo se nadali da će se situacija srediti. Zlatibor je imao posao, bio je šef hladnjače u Kosovu Polu, miran i nenasilan čovek koji se nikada ni sa kim nije svađao. Nama su Albanci dolazili u kuću, bili gosti”, priseća se Radmila, koja je postala udovica kada joj je bilo 58 godina. Zlatibor je bio tri godine starije od nje.
“Taj 17. mart 2004. je od početka bio čudan. Mi smo imali neku slutnju da će se loše stvari dogoditi jer smo čuli da je zapaljeno selo u okolini Kosova Polja. Međutim, sve telefonske linije su bile prekinute, ni braća ni ja nismo mogli da čujemo roditelje i upozorimo ih na opasnost”, kaže Radmilina i Zlatiborova ćerka.
Masa Albanca je preteći krenula ulicama Kosova Polja, urlajući, lomeći i paleći sve pred sobom, a Radmila i Zlatibor su se vraćali s posla, držeći se za ruke. Bilo je oko 13 sati, kada su došli ispred svoje kuće.
Odjednom su bili opkoljoni, a Zlatibora su metalnom šipkom udarili tako da je pao na zemlju. Jedan od Albanaca koji je poznavao Trajkoviće, izvukao je Radmilu iz te uskovitlane mase ljudi, mada ona nije želela da ostavi svog muža.
Povukla se iza kuće sa ostalom rodbinom, gde ih je mnogo kasnije pronašao UNMIK i odveo na Merdare.
“Pljačkali su kuću, iznosili nameštaj, zavese i na kraju je zapalili. Moj muž je živ zapaljen ispred kuće. U ubistvu moga muža učestvovala su dvojica Albanaca. Prema svedočenju, jedan od njih je bio maloletan i on se već nalazi na slobodi, a drugi nikada nije pronađen. Ubice mog muža ostale su nekažnjene,” kaže Radmila čije rane ne bole manje iako je prošlo 13 godina.
U trenutku kada su na najsuroviji način izgubili oca, ćerka je imala 18 godina, sinovi 28 i 29. Prodali su plac na mestu gde je spaljena kuća u Kosovu Polju i, uz kredit, uspeli da kupe mali stan u kome sada živi Radmila sa ćerkom i unukom.
“Nikada nismo dobili nikakvu odštetu, ja sam studirala, nikada nisam dobila stipendiju, sve je bilo zaboravljeno, a nama su životi promenjeni iz korena.”, dodaje Radmilina ćerka.
Svo troje dece Radmile i Zlatibora Trajkovića su danas uspešni ljudi. Ćerka je završila novinarstvo, a sinovi su oficiri Vojske Srbije.
U Martovskom pogromu na Kosovu, 17. marta ubijeno je 28 ljudi, učestvovalo je 50 hiljada Albanaca, 930 srpskih kuća je uništeno i spaljeno, a 6 gradova etnički očišćeno. Oskrnavljeno je 35 crkvi i manastira, a u Srbiju proterano 4000 ljudi.
Da se ne zaboravi!
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
