Obrazovanje

Rad niškog profesora u prestižnom svetskom časopisu i među 10 najcitiranijih radova u svetu

U nizu lepih vesti koje stižu sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu ovih je dana stigla još jedna. Docent dr Zoran Milanović objavio je rad u najprestižnijem časopisu iz oblasti sportskih nauka. Rad je objavljen u časopisu British Journal Of Sports Medicine (BJSM) i spada u 10 najcitiranijih radova objavljenih u 2019. godini u svetu. Naziv rada objvljenog u časopisu je „Broad- Spectrum Physical Fitness Benefitis Of Recreational Football: A systematic Review And Meta – Analysis”.

“Radi se o radu koji se nalazi među deset najcitiranijih radova u 2019.godini. Ako tome dodamo i podatak da je časopis prvi na listi nauke o sportu i da ima impakt faktor preko 12 po najnovijoj kategorizaciji, smatramo to velikim uspehom ne samo za Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu nego za nauku u Srbiji. Retkost je da neko sa ovih prostora uopšte objavi rad u tako prestižnom časopisu, prema informacijama koje imam do sada niko iz Srbije nije objavio rad u tom časopisu, a onda kada dobijete informaciju da ste je vaš rad među najcitiranijim u tako uticajnom časopisu, onda sve to dobija na težini. Zaista smo ponosni na ovaj, slobodno mogu reći, veliki uspeh za nas. To je mali korak za ovaj časopis, ali je veliki za nas. Sve to nam daje podstrek da nastavimo dalje sa radom i sa dobrim idejama, a onda obavimo još interesantnije , a posebno za nauku i praksu značajne radove”, kaže dr Zoran Milanović.

U pitanju je sistematsko pregledno istraživanje. To je po standardizaciji jedno od najviših kategorija naučnih istraživanja jer predstavlja sistematski pregled dosadašnjih publikacija. Кonkretno, tema je vezana za rekreativni fudbal.

“Mi smo odavno krenuli sa istraživanjem rekreativnog fudbala i možda smo pored Danske prvi zakoračili u ovo istraživako polje koje je poslednjih dvadeset godina doživelo ekspanziju. U ovom radu smo objedinili sva istraživanja vezana za rekreativni fudbala i kako on utiče na zdravstvene aspekte. Rezulteti koje smo dobili dalji su podstrek za nastavak ali i nova istraživanja”, objašnjava Milanović.

Rekretivni fudbal može da se primenjuje bez obzira na uzrast, pol, godine starosti.Može da bude adekvatna fizička aktivnost za sve osobe koje , uprkos tome što boluju od neke bolesti kardiovaskularnog sistema ili imaju hipertenziju, mogu da ga upražnjavaju i da se rekreativni fudbal u ovom slučaju primeni kao lek. Zbog toga i knjiga koju su potpisali istaknuti svetski autori nosi naziv “Fudbal kao lek”.

“Rad objedinjuje sve dosadašnje objavljene radove u svetu, a generalni zaključak na osnovu dosadašnjih istraživanja je da je rekreativni fudbal obećavajući vid fizičke aktivnosti. U savremnim uslovima života nedostatak vremena i motiva predstavljaju glavne faktore zbog kojih ljudi odustaju od sporta I fizički su neaktvni. Ako tome dodamo i ekonomski aspekt jer su fitnes centri postali privilegija bogatih, mogućnosti za rekreativno bavljenje sportom se smanjuje. Došli smo na ideju da rekreativni fudbal može biti aktivnost koja motiviše ljude. Fudbal je jako pokpularan u svetu ali veliki broj ljudi samo pasivno učestvuje u toj priči sedeći pored malih ekrana , dok se mali broj odlučuje da bude fizički aktivan. Zbog toga smo ponudili rekreativni fudbal jer on može da nadomesti nedostatak fizičke aktivnosti ali i da motiviše ljude”, dodaje Milanović.

Jedan od problema sa kojim se rekreativci sreću je nodostatak motivacije da se bave sportom i zbog toga odustaju od treninga. Na to utiče i nedostatak povratne informacije o rezultatima treninga.

“Rekreativni fudbal može da nadomesti ove barijere i da pruži dodatni vid fizičke aktivnosti. Pored toga rizik od smrtnosti se smanjuje ukoliko se upražnjava trening snage ili aerobni trening, pokazala je nedavno objavljena studija. Najbolji efekat se ostvaruje ukoliko se primenjuje i jedan i drugi oblik treninga. Problem kod rekreativaca je u tome što većina ili upražnjava trening snage ili samo aerobno vežbanje. Rekreativni fudbal objedinjuje i jedno i drugo i zbog toga smo mišljenja da je ovaj vid vežbanja efikasan u redukovanju različitih kardiovaskularnih i respiratornih obolenja”, kaže naš sagovornik.

Docent dr Zoran Milanović kaže da ovde nije kraj istraživanjima.

“Istom časopisu smo sada poslali istraživački rad koji smo završili pre par dana. Istraživanje je vezano sa trenutnom situacijom i pandemijom izazvanom korona virusom. Istraživali smo koliko je opasno upražnjavati rekreativni fudbal u vreme pandemije. U istraživanju se bavimo i problemom u kakvoj su opasnosti igrači na terenu ukoliko je jedan od njih zaražen. Taj direktni kontakt je oko dva minuta sa svakim igračem. To predstavlja rizik da se ovaj vid aktivnosti upražnjava u vreme pandemije. Moramo biti objektivni i moramo otvoreno da kažemo da postoji rizik da se u vreme pandemije rekreativci bave fudbalom. Pored toga postoji rizik prenošenja virusa i zbog znojenja igrača . Ovo istraživanje može da se prenese i na “teren” profesionalnog fudbala. Znam da je interes svih velikih takmičenja da se ona nastave,ali je zdravlje igrača je na prvom mestu”.

Istraživanje je pokazalo i to da ljudi koji su bili fizički aktivni pre korone, ako se zaraze, lakše podnesu bolest.

“Ja se nadam da će ova linija istraživanja koju smo pokrenuli biti finanisrana preko projekta da bi smo mogli da istražimo ovo polje još dublje. Ti rezultati mogu da dopune ovu knjigu koja je sada objavljena i u kojoj je jedno poglavlje sa našeg fakulteta”, ističe Milanović.

Dodaje i da bez timskog rada ne bi bilo ovako dobrih rezultata. Sport je interdisciplinarna nauka i zahteva i takav pristup.

“Mi se trudimo da napravimo na fakultetu tim istraživača , koji će efikasno da isprovodi istraživanja od ideje do njihove realizacije , a to je dug put. U svemu tome veliku podršku dobijamo od menadžmenta i uprave fakulteta, a najvažnije je sloboda koju imamo prilikom izrade istraživanja. Fakultet je dozvolio i da učenici, kada za to dođe vreme, nadmaše svoje učitelje. Po meni to je jedan od knjučnih razloga zbog čega se fakultet nalazi visoko na Šangajskoj listi. Ovde nema sujete, učenici dobijaju podršku i mogućnost da prevaziđu svoje učitelje uprkos tome što radimo u veoma skromnim uslovima u poređenju sa nekim velikim svestkim univerzitetima. Pokazali smo da je za uspeh najvažnija ideja . Dobre ideje nema ako niste posvećeni i ako iz dana u dan ne pratite šta se dešava u svetu”, zaključuje Milanović .

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com