Stari Niš

Prvi Francuski zapisi o Nišu (II)

Nastojanje Francuza da u istraživanje Turske uključe veći broj ljudi raznih interesovanja, spreme i da tako dobiju potpuniji uvod u razne oblasti njenog života, nije ostalo bez uticaja na savremenike.

„Ceo predeo do Niša je Srbija. Žitelji se zovu Srbi. Vera im je Grčke ispovesti, isto kao i ritual. Ali se njihove crkve nisu mogle videti nigde više. Nazivaju se Hrišćanima i poštuju Hrišćane. Kad se dođe u neko njihovo selo, svaka njihova kuća je bila ograđena plotom, koji je bio obmazan blatom, i samo toliko visoka da se čovek jedva mogao uvući i ispraviti i da su u njoj jedva njih troje – četvoro mogli imati prostora.

Kao hleb, služile su im pogače, koje su pravili po srpskom i bugarskom načinu ovako:

zamesi se brašno običnom mlakom vodom, izmesi se drugo kao testo, ali se ne soli. Pogače se mogu praviti koliko se hoće široko, samo ne suviše debele; kad neka ostane debela jedan prst, dovoljno je. Kad hoće da se peku, onda prethodno metnu u vatru jednu ili dve crepulje i ostave da se užare.

To posuđe je napravljeno od lončarske zemlje i debelo je oko pola prsta. Zatim se u nju stavi pogača i posle sitnim vrućim zarom, pa se ostavi ispod toga da se peče oko pola sata, kako to iskustvo uči. Potom se odbaci uglevlje i žeravica, pa se pogača izvuče i sa nje nožem ostruže zagoretina. Onda je gotova. U Ugarskoj je za to bilo osobitih poklopaca, kako bi pogače ostale ozgo bele i kako ne bi zagorevale. A ubacivane su i u peći za pecivo. Srbi i Bugari nemaju nikakav drugi hleb. Pogača je krepka hrana.

Vina je bilo i sva su crna. U leto nisu nigde mnogo bolja od sirćeta. Kokoš smo dobijali za 2 i 3 aspre komad, a dobre velike piliće za aspru. Sem goveđeg, ovnujskog i jagnjećeg mesa drugog nije bilo. Na putu se kupuje živa stoka, pa kolje. Isto tako bilo je na putu i jaja, negde više, negde manje, prema tome kako se kad uveče stizalo. Cena im je bila po 22 i 32 komada za jednu aspru. A jedna prilična vreća ječma za hranu konja, koliko bi se moglo poneti, dobijala se za 6 aspri, jer je novac u tim krajevima skuplji nego u Sloveniji prema Štajerskoj“.

U Nišu je bilo oko tri turskih džamija sa minaretima, koliko se moglo videti. Tu smo našli nekoliko dalmatinskih trgovaca i zanatlija iz Šibenika, koji su među ostalim Turcima prodavali sukno i izrađivali kape. U Nišu je onda građen jedan karavansaraj sve od kamena dovlačenog odasvuda sa starih građevina. Građen je u obliku četvorougla. Iznutra je imao prostrano dvorište i na obema stranama, zdesna i sleva, bilo je po šest zasvedenih ćelija, u svakoj po jedno ognjište i po jedan mali prozor pored vrata.

Jedna ćelija je dugačka i široka po dva lahtera (3,80m), a visina je koliko čovek može dosegnuti. Ostali delovi zgrade nisu bili zasvedeni, već su rđavo tavanisani neizrendisanim drvetom. Iznad ćelija, bilo je isto toliko drugih ćelija takođe sa ognjištima, sve izgrađeno od drveta i tako raspoređeno da se jednim hodnikom moglo obilaziti.

Ulaz u zgradu je imao veliku kapiju, ispod koje se moglo sedeti kao ispod crkvenog trema. Prema kapiji je bilo otpočeto nešto da se gradi, u prizemlju, kao staja za konje, a na njemu ozgo, po njihovom običaju, drvena palata, u kojoj bi mogao noćiti koji gospodar.

Raspored prostorija

Inače, prizemlje nije imalo nikakvog podruma ni svoda, a krov je bio pljosnat i pokriven opekama. Unutra je bilo nekoliko rimskih, latinskih starina, polomljenih i razbijenih. Putnici ih nisu mogli pročitati, jer su bile uzidane.

Prenoćište nam je bilo u kući nekog umrlog paše, koja je bila prostrano ograđena, kao seljačko dvorište, jednim zidom od ilovače ili nepečene cigle. Na ulazu u dvorište bila je velika kapija, a pored nje soba sa jednim ognjištem i staja za nekoliko konja. Prema kapiji je bila drvena kuća podignuta na nekoj staroj zgradi i zidinama. Konjušnica nije bila ni upola sagrađena.

Kuća je imala dve ćelije sa ognjištima, a u sredini hodnik, sve otvoreno, bez patosa i naročitog tavana. Ali je imala prijatan pogled na planine. Pred kućom ili prema njoj, preko ulice, bilo je isto tako prostrano ograđeno dvorište sa takođe seljačkom zgradom za žene istoga paše.

U Nišu je bila i jedna srpska crkva, kao obična mala kućica, ali sagrađena od kamena. Bilo je i Jevreja i Cigana. Tu je u Nišu nađena pre godinu dana, u jednom grobu, u zatvorenoj staklenoj posudi svetlost koja večito gori.

Stanovnici i drugi ljudi na putu ne znaju da daju nikakvo obaveštenje, kad ih ko upita koliko je milja od jednog mesta do drugog, već računaju otprilike po danima putovanja i po tome kakvog konja ko ima.

Kod Niša se završava Srbija, a odatle nastaje Bugarska sve do Jedrena …. “

Nastaviće se …

Izvori:
Istorija Niša (Gradina i Prosveta) 1983. godine
Enciklopedija Niša
Niški Vesnik
Niški Arhiv Narodna Biblioteka „Stevan Sremac“
„Istorija Niša“, B. Lovrić, 1927. Niš
„Dnevnik putovanja u Carigrad i Malu Aziju“, Hans Dernšvam /1553-1555/
Wikipedia

Autor:
Novaković Č. Milan
Za Zvezdicu ….

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com