Kako su otklanjane teške posledice ratovanja sa Turcima od 1876. do 1878. godine
U ratovima protiv Turaka 1876/78. godine Niš je, kao i cela Srbija, pretrpeo velike gubitke. Ostalo je dosta invalida, ratne siročadi, osiromašenih porodica i brojni nezbrinuti ljudi.
Zbog toga je u Srbiji 1879. godine izvršen prvi popis socijalno ugroženih i nagrđenih, pa je nađeno da je bilo slepih 737, gluvonemih 1.426, siročeta bez roditelja 3.533, vanbračne ece 903, neizlečivo bogalji 2.121, zanemoglih i bez hranitelja staraca i baba 1.820 lica.
U Nišu, tek oslobođenom gradu takođe je bilo mnogo izginulih, ranjenih, napuštene dece, obolelih i ostarelih. Ratna siročad teško su živela bez roditelja. U teškom položaju našle su se i one porodice čiji su hranioci izginuli u ratovima za oslobođenje. U takvim uslovima dr Vladan Đorđević, osnivač srpskog društva Crvenog krsta u Nišu, na zasedanju narodne Skupštine Srbije 7.1879. godine, govorio o hitnoj potrebi da se u gradu na Nišavi izgradi i otvori Sirotinjski (dečiji) dom.
U to vreme od socijalno – zdravstvenih ustanova postojala je samo okružna bolnica. Radila je u jednoj privatnoj, neuređenoj i napuštenoj kući kraj obale Nišave. Dr Jovan Bogdanović, jedan od lekara koji je službovao u Nišu krajem 19. i početkom 20. veka, u jednom od svojih radova, ostavio nam je dragocene podatke o socijalno – zdravstvenim prilikama u gradu na Nišavi.
Između ostalog, pisao je i o postojanju i radu prvog Sirotinjskog doma u Nišu koji je služio za zbrinjavanje starih, ali i napuštene dece. Osnovan je već 1902. godine. Nalazio se na mestu zvanom Špitalj kraj samog Niškog groblja Gorica (Špital na nemačkom označava bolnicu).
Prema tome, u niškom domu zbrinjavani su fizički bogalji, invalidna deca, slepci, umobolnici, beskućnici i gradski klošari onoga vremena, među kojima je bilo i ostarelih ljudi. U domu su higijenske i zdravstvene prilike bile veoma teške. Prljavština je carovala.
Vaši i ostala gamad milela je na sve strane. Dugo godina, kako za vreme Kraljevine Srbije tako i u periodu stare Jugoslavije, korisnici Doma samo su dva puta nedeljno dobijali hranu o „državnom trošku“. U ostalim danima štićenici su se snabdevali hranom sa groblja. Već pomenuti dr Bogdanović navodi kako su korisnici Sirotinjskog doma „bili siti samo o daćama“, odnosno bili nahranjeni samo prilikom pogreba ili davanja pomena umrlim. U drugim izvorima se navodi da je Niški sirotinjski dom bio leglo zaraze i da je važio za kuću prosjaka i bogalja.
U vezi teških socijalno – higijenskih i zdravstvenih prilika, Odbor Opštine niške na nekoliko svojih sednica 1908. godine razmatrao je stanje u Domu i zahtevao da se ovo hitno promeni i učini boljim. „To nije Dom, već zemaljski pakao!“ – govorio je Vukićević. Jedan drugi autor je pisao o niškom Domu i navodio kako on podseća na „zemaljski pakao“.
Zbog opštih i teških socijalno – zdravstvenih prilika Narodna skupština Srbije već 1881. godine donela je Zakon o uređenju sanitetske struke i čuvanju narodnog zdravlja. Ovim zakonom bilo je predviđeno da se u Nišu otvori Centalna humanitarna kolonija Srbije u vezi zaštite napuštene dece, zatim nemoćnih, slepih, sakatih i ostarelih. U sklopu Niške kolonije bilo je planirano otvaranje Sirotinjskog i Dečjeg doma. Da bi Kolonija uspešno radila, nekoliko učitelja iz Srbije, upućeno je na specijalizaciju i prekvalifikaciju u Beč, Berlin, Drezden, proučavajući austro – nemačka iskustva u vezi određenih principa socijalne politike.
Studijski razrađena, dobro zamišljena i planirana humanitarna kolonija u Nišu nije doživela svoje ostvarenje, jer je, zbog teških društveno – ekonomskih prilika, odluka poništena 11. juna 1884. godine.
Izvori:
„Ključ stare Srbije“ – Đorđe Stamenković
Niški Vesnik
Wikipedia
Autor:
Novaković Č. Milan
Za Zvezdicu ….
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
