Prof. dr Nebojša Zlatković: Da se promene u društvu dešavaju kontrolisano i postupno

Osnovna ideja vodilja, Zdrave Srbije je da svaka ljudska zajednica, bez obzira na veličinu: brak, porodica, familija, nacija, država ili čitava populacija ne može da bude stabilna i održiva ako se zasniva na nametnutim pravilima i pravima ponašanja. Zdravo društvo mora da se, kao i priroda, menja spontano i principijelno. Naime, u prirodi se velike, evolutivne promene, dešavaju spontano, ali retko i uvek kao posledica dugotrajnih procesa adaptacije tj prilagođavanja. U tom smislu i razvoj ljudskog društva ne može da se zasniva na revolucijama ili na revolucionarnim promenama. Takve promene su veoma „skupe“ i često brzoplete; sa spornim i nesigurnim reztultatima, rekao je predsednik Izvršnog odbora Zdrave Srbije u Nišu prof. dr Nebojša Zlatković.

Zdrava Srbija se zalaže da se promene u društvu dešavaju kontrolisano i postupno. Na žalost, najslabija karika u lancu prilagođavanja je uvek čovek. Čovek je vrlo inertno biće i teško može brzo da menja svoje shvatanje i ponašanje. Mnoge dobre ideje u sistemskim promenama društva nisu realizovane, ili bar ne na najbolji način, samo zato što su ih ljudi svesno nepravilno tumačili i primenjivali. Pogotovu kada te ideje i nisu njihove, već su na neki način nametnute „sa vrha“. Zbog toga je nerealno očekivate da sve promene prilagođavanja u društvu (sve reforme) vrše isti ljudi.

Zdrava Srbija smatra da je bolje promeniti ljude koji su preuzeli neku odgovornost nego čitav sistem. To se može primetiti u gotovo svim sferama života. Uvođenje bolonjskog sistema visokoškolskom obrazovanja u Srbiji je svakako najtipičniji primer nepravilno izvedene reforme društva.

Visokoškolsko obrazovanje

Više godina smo sa puno hvale govorili o uvođenju bolonjskog sistema visokoškolskog obrazovanja. Rešili smo da i mi to uvedemo, da se uključimo u savremene evropske trendova. Sada, nekoliko godina kasnije, sve drvlje i kamenje bacamo na ovaj sistem i krivimo ga za mnoge posledice.

Ustvari, da li je to baš tako? Da li smo mi ikada iskreno i pravilno uvodili pravila ponašanja ovog sistema obrazovanja? Čini se da smo ipak nešto pogrešno radili.

„U principu, reformu je trebalo izvesti sa osnovnom idejom da školovanje bude funkcionalno, sa stanovišta savremenih potreba privrede. S druge strane, bilo je važno smanjiti dužinu studiranja i lutanje studenata pri izboru svoje profesije. Jednom rečju, bilo je važno definisati i obezbediti uslove studiranja. To podrazumeva da studenti, pre svega na inženjerskim disciplinama, nauče sve ono, ili bar najmanje ono, što je važno da postanu dobri inženjeri.“- istakao je Zlatković.

Vezano za nastavne planove i programe sistem je predvideo koliko student treba da bude „opterećen“ teorijskom, a koliko praktičnom nastavom; koliko treba da bude obaveznih, a koliko izbornih predmeta, kakva treba da bude raspodela predmeta po nivou stručnosti i sl. Predviđeno je i da profesor upravlja kvalitetom nastave u odnosu na studente. Profesor nije tu da, nezavisno od znanja i umeća studenata, samo ispriča ili prepriča udžbenik; da ispuni nastavni program koji mu je poveren, a da onda na kraju godine proverava i oceni znanje studenata. Profesor je tu da, na osnovu svog stručnog i pedagoškog znanja i međufaznih procena znanja i umeća studenata (testovi i seminarski radovi tokom semestra) upravlja nastavom tako da pomogne svakom studentu koji je zainteresovan da nauči. U tom slučaju je prirodno očekivati da će distribucija ocena na ispitu biti u obliku dobro poznate gausove krive.

Dakle, do sitnih detalja su date preporuke kako reformisati nastavu.

„Kada je ovaj cilj došao na realizaciju, po sistemu gluvih telefona, primenjen je po načelu: šta profesor može da predaje kako bi sa punim fondom časova očuvao radni odnos.
Zdrava Srbija shvata da svi srednjoškolci nisu podjednako ambiciozni. Zbog toga i prihvata sistem od dva nivoa osnovnog visokoškolskog obrazovanja. Oni koji su manje ambiciozni mogu da upisuju strukovne, a oni koji su ambiciozni upisuju akademske studije. Strukove studije se izvode na visokim školama danas Akademijama strukovnih studija i traju tri godine, a osnovne akademske (bachelor) traju tri godine (eventualno mogu i četiri) i izvode se na fakultetima.
Strukovni inženjeri koji su, nakon završenih studija u trajanju od tri godine, spremni da se dalje obrazuju mogu da nastave školovanje još jednu godinu. Tako postaju specijalisti za određenu struku. Važno je da steknu znanje i umeće iz neke struke, ali nisu opterećeni „teškim“ naučnim saznanjima. Oni će naučiti kako se nešto radi, ali ne i zbog čega se radi i zašto baš tako. Dakle, neće biti u stanju da se bave inovacijama u praaksi. Nemaju neke kreativne sposobnosti i umeća.
Ambiciozniji srednjoškolci su se opredelili za akademske master studije u trajanju od pet godina. Oni će biti osposobljeni znanjem i umećem da se bave stručnim, ali i razvojnim, kreativnim radom. Prosto rečeno, oni će naučiti kako se nešto radi, zašto se i kada to radi, ali na osnovnu naučnih modela biće u stanju da optimiziraju postupke u proizvodnji koju su studirali.
Međutim, pet godina je dug period za mnoge mlade ljude. Zdrava Srbija će se zalagati da se nastavni planovi i programi na fakultetima inžinjerskih disciplina prilagode po sistemu 3+2.“, navodi.

Studenti nakon savladanog programa posle treće godine studija treba da steknu dovoljno stručnog znanja i iskustva za praktični samostalni rad i da time postaju (bachelor) inženjeri spremni da se bave privrednim problemima. Oni koji su najuporniji, najambiciozniji i najspremniji mogu da nastave još dve godine do zvanja master inženjera. Dakle, na te dve poslednje godine studija treba uključiti naučno inženjerske discipline koje će studentima omogućiti da ovladaju i onim najfinijim znanjima koja omogućavaju kreativnost i operativnost kako bi bili u stanju da menjaju i optimiziraju tehnološke postupke koje studiraju. Takav preporučen sistem je bio označen kao 3 + 2. Time se značajno povećava efikasnost studiranja, a i privreda dobija spremne inženjere.,
Studenti nakon završenih master studija mogu dalje da nastave svoje obrazovanje, ali na nivou visoko naučnih istraživanja doktorske studije.

Izbor dekana na fakultetima se i dalje zasniva na osnovnim principima delegatskog sistema demokratskog centralizma koji smo imali u socijalističko doba. Radni ljudi u prvoj fazi predlažu kandidata koji može da konkuriše za izbor. U drugoj fazi isti ljudi prihvataju kandidaturu predloženog delegata. U trećoj fazi izbora, nastavno naučno veće fakulteta glasa tj vrši izbor dekana od predloženih kandidata. Rezultati izbora se dostavljaju Savetu fakulteta. Savet fakulteta, koji osim zaposlenih i studenata čine i politički prestavnici lokalne vlasti, glasanjem bira tj. imenuje dekana fakulteta. Ne retko, nastavno naučno veće fakulteta prednost daje jednom od kandidata, ali Savet, bez ikakvih obrazloženja, jednostavno izabere (postavi) drugog. To u najmanju ruku dovodi do opravdane sumnje da se izbor vrši na osnovu političke podobnosti kandidata, čak i političke samovolje lokalne vlasti. Sličan izbor je i na Akademijama strukovnih studija gde na Savetu Akademije glas političara ima velikog uticaja na ostale članove saveta.

Zdrava Srbija se zalaže da se ovaj izbor demokratizuje i da se time izbegnu sve „agonije“ u kolektivu oko izbora prvog čoveka. Profesor koji želi da bude dekan piše svoj program rada i dostavlja ga Komisiji za izbor. Komisija proverava sve kandidate i definiše listu. Svi oni koji imaju pravo glasa na tajnom glasanju biraju jednog od kandidata. Savet treba da bude samo krovna regulatorna organizacija koja će da potvrdi odluku nastavno naučnog veća, ili da poništi izbor tj. da raspiše nove, ukoliko se potvrdi neregularnost izbora.
Zdrava Srbija smatra da ni uže naučne oblasti kojima se fakulteti i Akademije bave nisu razvrstane po jedinstvenom (naučnom) principu. Tako podela naučne oblasti na uže naučne oblasti pre svega zavisi od fakulteta, a ne od nauke o kojoj je reč.

Zdrava Srbija smatra da je visokoškolsko obrazovanje ogledalo razvijedosti društvenih odnosa u nekoj državi. Zato želi da posebnu pažnju posveti stabilizaciji odnosa u ovoj oblasti kako bi edukacija budućih intelektualaca bila prepoznatljiva i u svakom pogledu uspešna.

Verujte u zdravu Srbiju. Verujte Zdravoj Srbiji!

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.