Producent Oliver Paunović: Nećeš biti heroj u svom selu – i zašto to više nije važno

Od kad znam za sebe, želeo sam da radim velike stvari – i da to ljudi ovde, u mom gradu, prepoznaju. Kao da uspeh nije bio dovoljan sam po sebi, ako to ne priznaju oni koji te znaju od detinjstva. Godinama sam se pitao: zašto ono što radimo često cene više ljudi iz drugih gradova, drugih sredina, nego naši najbliži?

Fenomen “sela” u glavi

U lokalnoj sredini, “selo” ne mora biti geografski pojam – to je mentalitet. To je ono kad te pamte iz školske klupe, kad te ne puštaju da izađeš iz okvira “malog Olivera”. To je onaj osećaj kada, bez obzira na postignuće, čuješ: “Ma ajde, znamo mi njega.”

Zid neprepoznavanja

Možeš da napraviš film koji obiđe region, možeš da organizuješ manifestaciju koju poseti desetine hiljada ljudi, možeš da vodiš firmu koja zapošljava mlade, stvara sadržaj, priča istinu… ali u očima nekih ljudi ti si i dalje “onaj klinac što je nekad radio u medijima”.

I to boli. Bole te prećutane pohvale. Bole te ruke koje se ne pruže kad znaš da bi ti ih negde, na neko drugo mesto već odavno stisli.

Zašto to više nije važno?

Jer si u međuvremenu porastao. Jer više ne radiš da bi te tapšali. Radiš da ostaviš trag. Jer znaš da uspeh nije kada te svi priznaju, već kada znaš da si ispunio svoju svrhu – čak i kad to niko ne kaže.

I znaš šta je najveća sloboda? Kada prestaneš da čekaš da ti neko kaže bravo. Kada shvatiš da tvoje delo govori više od bilo čije tišine.

Pogled unapred, bez gorčine

Nećeš biti heroj u svom selu? Možda. Ali možeš da budeš svetionik koji će jednog dana pomoći nekome da pronađe svoj put. A to je važnije od svakog aplauza.

Nekada sam želeo da me svi priznaju. Danas želim da svi pronađu svoju snagu – pa i oni koji me nikad neće priznati.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.