Producent Oliver Paunović: Kako je Niš izgubio dušu medija – i kako može da je vrati
Niš je nekada bio grad velikih priča. Grad koji je umeo da govori, da se suprotstavi, da stane iza istine. U njegovim redakcijama kucala su srca slobodnog novinarstva, a mikrofon nije bio alat za promociju – već oružje istine.
Danas? Sve je tiše.
Sećam se vremena kada su se vesti čekale.
Kada se emisije pamtile, a naslov u dnevnim novinama mogao da uzdrma političara. Kada je svaki glas u redakciji imao težinu. Danas se mnogi od tih glasova ne čuju. Neki su otišli. Neki su se povukli. Neki su — ućutkani.
Šta smo izgubili?
Izgubili smo lokalne heroje novinarstva. Izgubili smo urednike koji su znali reći „ne“ i novinare koji su znali postaviti pravo pitanje.
Izgubili smo poverenje ljudi koji danas kažu: „Svi su isti.“ A nismo svi isti. Samo nismo dovoljno glasni.
Ko je kriv?
Delom politika, delom sistem, a delom i mi sami — jer smo ćutali. Mediji su se pretvorili u oglasne table. Novinarstvo se svelo na „ko je šta izjavio“ umesto „šta se stvarno dešava“.
Lokalne redakcije postale su podružnice partijskih biltena. A građani — statisti u sopstvenom gradu.
Ali nije gotovo. I ne sme da bude.
Niš ima dušu. Samo je treba probuditi.
Potrebni su nam novi ljudi — ne podobni, već posvećeni. Potrebne su nam priče — ne sponzorisane, već istinite. Potrebni su nam mediji koji ne rade za klikove, već za grad.
Treba nam prostor za istinu. Treba nam prostor za Niš.
Da vratimo poverenje. Da budemo domaći. Da kažemo ono što drugi neće. Jer novinarstvo nije mrtvo. Samo traži da mu vratimo srce.
A ako Niš ne govori – neće imati ni ko da ga čuje.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
U ono vreme teških 90’tih, Niš je imao čak 7 svojih TV stanica. Prebrojavam se par puta, možda sam neku i zaboravio. Ok, ogroman je raspon u kvalitetu programa bio izmedju TV5 kao top stanice i nekoga sa drugog kraja liste, ali ipak. To je značilo 7 radnih kolektiva sastavljenih od tehnike, novinara i marketinga. Nezanemarljivi broj ljudi. Čitava mala privredna grana. Ali daleko od brojeva, to su bili mladi talenti koji su stvarali nešto zaista kvalitetno. A imali su i za koga, jer je mala privreda u Nišu ipak živela i plaćala svoje prisustvo na TV.
2000.tih, kao da je neko otvorio branu a voda otišla za Beograd, ili preko. U Nišu su zaživele druge vrednosti, a talenti kaljeni 90.tih su otišli. Žika P. od te generacije ostao dosledan Nišu, a znam da je imao baš dobru priliku da ode. Pitam se da li se kaje danas 🙂
Najveca bolest vecine medija u Nisu je-sedenje na dve stolice!
Plate poslenika u medijima bedne,pa od novinara,moraju postati podanici i propagandisti garnitura gradskih vlasti.