Kultura

Priče niškog pisca popularne i van granica naše zemlje. Nova zbirka „Neonski bluz“ najprodavanija u Srbiji

Jedan od najpopularnijih savremenijih srpskih pripovedača, niški pisac Dejan Stojiljković u toku prošle godine, izdao je čak dve knjige, roman „Dukat za Lađara“ i zbirku priča „Neonski blus“, koja je nakon objavljivanja bila jedno od najčitanijih dela u Srbiji. Ništa manje se nije prodavao i roman, pa je tako „Dukat za Lađara“ prodat u preko 12.000 primeraka. Osim što je publika u Srbiji navikla da čita Stojiljkovićeva dela, naslovna priča „Neonski bluz“ bila je u trci za nagradu “Edgar Alan Po” u Americi. I ovo nije prvi put da se priče niškog autora nađu van granica naše zemlje.

Postoji potražnja za zanimljivim piscima sa Balkana, a pre svega za zanimljivim pripovetkama, objašnjava Stojiljković Niškim Vestima. Dodaje da ih ne zanimaju toliko romani, drame, koliko priče… Njegove su im se dopale i upravo one su mu otvorili put ka internacionalnoj karijeri.

„Mnoge moje priče su prevedene, jedna, „D’Artanjanova smrt“ je objavljena u Rusiji, a biće objavljena i u jednom američkom časopisu. Bolji prohod imam sa svojim kraćim formama, sa prozom u inostranstvu. I to se zaista i čita. Nije ustaljena šema kao što radi većina pisaca, nađe nekog Srbina koji ima izdavačku kuću u Beču, država mu da novac, on objavi roman i napravi promociju u ambasadi, koju opet plati država, odnosno ja, jer sam poreski obveznik. Nakon toga ostatak tiraža obično stoji u nekom magacinu jer nikoga ne zanima“, iskren je Stojiljković.

Rokenrol suština „Neonskog bluza“

Stojiljković je maestralno povezao priče o ukletom jezeru koje u svojim mračnim dubinama skriva jezivu tajnu, događaje na Kosovu 1999. i incident koji je mogao da izazove treći svetski rat. Pop zvezde prikazuje kao prave heroje koji uspevaju da taj rat spreče ili obične momke iz kraja koji uživaju u fudbalu kao sav ostali svet. Otkriva nam i neobične demonske intervencije u svetu rokenrola, a upoznaje nas i sa mahnitim serijskim ubicom željnim slave i popularnosti. U jednoj priči prenosi radnju u vreme rimskog cara Klaudija Gotskog dok zbirku zatvara potresnom parabolom o bezumlju rata i sudbini pojedinca, smeštenoj u zavejani Lenjingrad pod nacističkom opsadom.

Pripovetka Neonski bluz, po kojoj cela zbirka i nosi naslov, prilika je za još jedan susret sa Nemanjom Lukićem, jednim od omiljenih književnih likova i glavnim junakom kultnog romana Konstantinovo raskršće, piše na sajtu Lagune.

Nije prvi put rokenrol inspiracija niškom piscu. On kaže da je uvek inspirisan rokenrolom jer on šalje univerzalne poruke.  Isto je kao kada slušate Ivo Adrića, ono što je pisao pre 50, 60 godina za ovo naše balkansko bure baruta, važi i dan danas.

„Kao što u hrišćanstvu postoje tri motiva: ljubav, vera, nada, tako u književnosti, ali i u rokenrolu postoje tri velike teme: ljubav, život i smrt. U mojim romanima („Duge noći“) može Kosančić pre nego što će da zapali pirotsku tvrđavu da citira Jana Kertisala iz „Joj Division“, ili majka Cara Konstantina Jelena u imaginarnom pismu da citira Džima Morisona, jer to što Džim Morison kaže u svojim stihovima je apsolutno vanvremeno i prilagodnljivo je i za Stari Rim i za Srednji vek i za moderna vremena. To su neki univerzalne istine. Tu nema velike razlike. Umetnici su uvek bili tu da govore te velike istine, a velike istine nema veze u kom vremenskom periodu se izgovaraju, one i dalje važe“, kazao je Dejan Stojiljković.

Dodaje da su u nekim pričama u „Neonskom bluzu“ zaista glavni junaci rokeri, ali postoji i priča o opsadi Lenjina koja je inspirisana jednom pesmom Joj Division.

„U prilog tome govori, da umetnost zna da pronikne u one najdublje ode ljudske duše i da izvuče odatle nešto što je apsolutno postojano u bilo kom vremenskom periodu u bilo kojim okolnostima, na bilo kom delu planete. Ono što je Bob Dilan rekao o besmislu rata to važi i za rat u Avganistanu i za ratove na ex-ju prostorima i u Iraku i Napoleonovim pohodima i našem ratu sa turskim osvajačima… Književnost i rokenrol imaju dosta sličnosti. Meni to nije bilo teško, to kod mene izlazi organski, nije nakalemljeno. Dosta ljudi sada voli, naročito mladi pisci, da ubacuju citate. Ako već staviš citat bilo koga to mora da ima smisla u okviru narativa. Ukoliko citiraš jednu od najboljih antiratnih pesama kod nas inspirisanu scenama iz Vukovar, pesmu Đorđa Balaševića „Čovek sa mesecom u očima“, onda moraš da imaš nešto u priči povezano sa tim. Ako samo po sebi citiraš, to je više omaž radi omaža i nema nekog smisla“, rekao je Stojiljković.

I dok je „Neonski bluz jedna od najpordavanijih knjiga, hit-roman „Dukat za Lađara, koji je bio jedna od najtraženijih i najčitanijih domaćih knjiga u 2020. godini biće objavljen na ćirilici, u tvrdom povezu i proširenoj verziji..

U međuvremenu naš niški pisac radi i na nekoliko filmskih i serijskih projekata. Piše scenario za drugu sezonu serijala o istoriji Niša, koji se emituje na RTS, uveliko radi i na serijama „Konstantinovo raskršće“ i „Leva strana druma“. Otkriva da su već snimljene dve epizode o istoriji Niša i dodaje da predstoji snimanje još tri.

„Ove dve su „Niš ratna prestonica“ i „Niš pod okupacijom“, i u njima će biti podataka za koje javnost nije znala uopšte. To su neke novotkrivene stvari, naročito kako je Niš predat Bugarima 1915. godine. Čuće se zanimljiva priča kako su u tome učestvovali američki studenti koji su u to vreme bili u Nišu, kakva je veza između Niša i Univerziteta Kolumbija i još neke stvari koje su im nepoznate ili malo poznate, a na koje smo im ukazali“, kazao je Dejan Stoiljković.

Uveliko radi i na romanu o Branku Miljkoviću, jer je opcija da se radi predstava u Narodnom pozorištu propala.

Pročitajte još…

„Dukat za lađara“ roman o čojstvu i junaštvu

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button