Stari NišVideo

PRIČE IZ PANTELEJA: Stefan Nemanja Fridrihu Barbarosi prilikom susreta u Nišu poklonio foku iz Dubrovnika

27. jula 1189. godine, ispred Crkve Svetog Pantelejmona u gradu Nišu, susreli su se srpski veliki župan Stefan Nemanja (1166-1196) i nemački car Fridrih Barbarosa (1152-1190), dok je on bio u prolazu kroz Srbiju ka Palestini u Trećem krstaškom ratu.

Posle osvajanja Niša od strane Vizantije 1183. srpski veliki župan Stefan Nemanja nastavio politiku usmerenu protiv Vizantije. Okolnosti tog vremena delimično su mu išle na ruku, naročito pripreme zapadnih zemalja za krstaške pohode protiv musli-mana na Bliskom istoku. Кada je saznao da se nemačka vojska pod vođstvom cara Fridriha Barbarose priprema za pohod na Jerusalim preko balkanskih zemalja, Stefan Nemanja je odlučio da u nemačkom vladaru potraži saveznika u borbi protiv Vizantije.

Kada je krenuo u krstaške pohode Fridrih Barbarosa išao je kopnom. Morao je da prođe kroz Srbiju, u kojoj je vladao tada već veoma jak i vojno i državno ekonomski vladar Stefan Nemanja, koji se već proslavio svojim ratovima protiv Vizantije i koji je napravio veoma stabilnu državu.

„Čim su ušli u Srbiju počeli su da pljačkaju. Međutim prema jednom istorijskom izvoru Nemanja je poslao najbolje strelce i oni su im naneli ozbiljne gubitke kroz jednu vrstu gerilskih ratova u kojima se Nemanja već oprobao ratujući sa Vizantijom. Barbarosa je video da je đavo odneo šalu i da je pitanje kako će izaći iz Srbije. Poslao je poklisare, glasnike Nemanji da se sretnu. Nemanja je odlučio da se sretnu u gradu koji je on dobio na poklon od Vizantijskog cara Manojla Komnina. Stefanu Nemanji je Niš pored prestonog Rasa (Novi Pazar) bio mnogo važan grad. On je dočekao Nemanju baš na tom mestu, gde je bila crkva i gde je bio jedan izvor. Sa njim su bila njegova braća i njegovi sinovi, a među njima i Rastko, koji je u to vreme bio tinejdžer. Oni su sklopili međunarodni sporazum za koga moćemo da kažemo da je prvi sporazum koji je srpska država sklopila sa nekom zapadnom državom“, istakao je pisac i scenarista Dejan Stojiljković.

Osim takozvanog akta o nenapadnju na tom susretu je prema legendi bio dogovoren i brak između Barbarosinih i Nemanjinih rođaka, koji nije ralizovan.

„On je dočekao Barbarosu uz veliku gozbu. Vojnicima je deljena hrana, žito, a samom Barbarosi su dali poklone. Koliko se Nemanja potrudio oko toga, u jednom izvoru stoji da je naredio da Barbarosi iz Dubrovnika donesu jednu foku“, kaže Stojiljković.

Foto: V.M.

Prilikom susreta Barbarosa je upoznao i mladog princa Rastka. Uprkos tome što su u narodu uvražene razne predrasude da su u Srednjem veku živeli divljaci, da je to bio mračni period, da su ljudi bili neprosvećeni, to nije bio slučaj, jer smo bili pod uticajem Vizantije. Bila je to država koja je bukvalno bila zenica sveta, oko univerzuma i dosta se vodilo računa o obrazovanju. Mladi princ Rastko u to vreme već znao tečno da govori Latinski i Grčki, tako da se on sporazumevao sa Barbarosom na Latinskom jeziku.

„Barbarosa je u razgovoru primetio da je mladi princ veoma vispren, pametan, inteligentan, napredan za svoje vreme. Rastko je spazio da on ima kožnu bolest, odveo ga je na izvor, ne možemo da znamo da li je to izvor koji sada imamo ispod crkve, ili neki drugi, ali kada je on oprao ruke na izvoru njemu su rane nestale“, kaže legenda.

Barbarosa je odatle krenuo dalje u pohode. Nemanja mu je predlagao da zajedno napadnu Vizantiju, što je ovaj odbio.

„Nije stigao do Jerusalima, nije se spojio sa dva vladara, pošto je u jednoj rečici u Maloj Aziji pao i udavio se, povukao ga je težak oklop. Drugi istorijski izvori kažu da je doživeo srčani udar jer je bio star, a to je bilo naporno putovanje. Sve jedno, ostala je priča, istorijska trivija. Zanimljivo je da danas kada gledamo spomeik Stefanu Nemanji u Beogradu, možemo da zaključujemo da je on na potpuno pogrešnom mestu, on bi trebao da bude na mestu susreta Stefana Nemanje i Fridriha Barbarose, ili zbog njegove veličine na Viniku“, smatra Dejan Stojiljković.

Tom susretu, posvećen je jedan spomenik, koji se nalazi u Nišu između tvrđavskog mosta i zgrade Univerziteta, a napravljen je od dela mosta koji je srušen u Bombardovanju. Spomenik je veoma neupadljiv, a građani gotovo da ne  znaju kome je posvećen. Ali ostala je priča i jedna legenda po kojoj je Pantelej specifičan.

Kako je došlo do susreta Stefana Nemanje i Fridriha Barbarose u Nišu

Tekst je deo projekta „Priče iz Panteleja“ koji je podržan od strane GO Pantelej u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button