PRIČE IZ PANTELEJA: Misterija laguma na brdu Vinik (VIDEO)

Podzemlje Niša i okoline ispresecano je podzemnim hodnicima i lagumima. Niko tačno ne zna ko ih je gradio, kada i za koje potrebe. O njima je pisao u svom romanu “Konstantinovo raskršće”, pisac Dejan Stojiljković. Čak je i bio u jednom od njih, i to baš u onom onom kroz koji je prošlo 20 000 turskih vojnika koji su napali desno krilo Sinđelićevog šanca u Bici na Čegru.

Ko ih je gradio i za koje potrebe, još uvek je nedovoljno istraženo. Prema nekim pretpostavkama upravo je kroz podzemne hodnike koji se prostiru od Tvrđave do Vinika, turska vojska iznela topove i oružje.

“Lagum koji vodi na Vinik i dan danas je tu. U veoma je lošem stanju zato što po Viniku stalno krstare lovci na zlato, jer je upravo na tom mestu u okolini Niša pronađena najveća ostava novce u ovom delu Evrope. To su lagumi koji su građeni uglavnom od pečene opeke i niski su. Pošto su Turci bili niski ljudi to njima nije bio problem. Oni su rastavili topove na delove i zajedno sa municijom ih izneli na Vinik. Postoji svedočanstvo jednog od ustanika koji je rekao “kao iz zemlje da su iznikli”, što u neku ruku i jeste tačno”, kaže Dejan Stojiljković.

On ističe da je upravo to i odlučilo bitku. Naša vojska bi verovatno u šančevima duže odolevala, možda bi imala i šansu za neki manevar povlačenja.

“Nakon što su bombardovali našu vojsku, Kuršid Paša je naredio juriš, što će se ispostaviti kao pogrešna odluka, jer nije očekivao da će Sinđelić da puca u barutanu i digne celo brdo u vazduh. Prema nekim turskim izvorima, oni su imali gubitke između 15 i 18 hiljada ljudi, što su bili strašni gubici za tursku vojsku. Ta pirova pobeda je naterala Kuršid Pašu da stvori Ćele Kulu u besu i nemoći. Znao je da mu se sprema svilen gajtan zbog te katastrofe koja mu se desila. On je iskalio bes na mrtvim ustanicima, a postigao je sasvim suprotan efekat, jer je to još više narod učinilo kivnim na Turke. Povučen je veoma brzo, postao je otpadnik i par godina nakon bitke na Čegru izvršio je samoubistvo tako što je popio otrov”, ističe Stojiljković.

Tuski izvori kažu i da komandant artireljijske topovske čete koja se nalazila na položaju na Viniku, nije bio mnogo sposoban oficir, pa je Kuršid Paša odjahao na konju do Vinika i odsekao mu glavu, a on sam nastavio da rukovodi bombardovanju.

“Lagumi postoje i danas, ali u njih ne može da se uđe, a nije ni bezbedno. Mogu da se vide spolja. Nažalost taj deo Vinika je načisto uništen. Uništili su ga kopači zlata koji su prekopali celo brdo, a da bi našli blago koristili su razne eksplozivne naprave”, rekao je Stojiljković.

Zanimljivo je i to da su se u delu gde su bile velike rupe, gde su bile turske baterije, 1999., za vreme bobardovanja Srbije, smestili vojnici iz Protivartireljijsku odbranu. Ta udubljenja postoje i danas i svedoče o jednom vremenu i specifičnoj bitki koja se odigrala na teritoriji GO Pantelej.

Vama koji čitate ovaj tekst još jednom napominjemo, nikako nemojte da ulazite u podzemne tunele, jer nisu bezbedni!

Tekst je deo projekta „Priče iz Panteleja“ koji je podržan od strane GO Pantelej u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.