Koliko ranac može biti težak, a da ne naruši zdravlje đaka, na koji način se nosi, kako se pakuju knjige u njemu? Ovo su neka od pitanja na koje je odgovore pružilo predavanje profesorke Medicinskog fakulteta u Nišu dr Lidije Dimitrijević održano u organizaciji Gradske opštine Medijana.
“Školska torba mora da bude odgovarajuće veličine, gornja ivica ne sme da proelazi liniju ramena, donja ivica da ne prelazi nivo struka. Materijal od kojeg je napravljen ranac treba da je čvrst ali lagan, uz više pregrada”, napomenula je profesor dr Lidija Dimitrijević uz preporuku da naramenice na rancu moraju da budu podesive i dovoljno široke i udobne.
Ona savetuje da ukupna težina školske torbe ne sme da prelazi 10 posto telesne težine deteta, da pri pakovanju ranca treba obratiti pažnju na raspored časova kako bi se izbeglo nošenje suvišnih knjiga.
“Školska torba u Srbiji je teška od 4,5 do 6 kilograma i to je problem koji traje već godinama”, kaže dr Lidija Dimitrijević. “Za razliku od drugih zemalja kod nas nije zakonski regulisano koliko školska torba treba da bude teška. Dete u prvom razredu je teško 22 do 24 kilograma, a težina ranca prevazilazi predviđenu težinu. Postoji mnogo načina da se ta težina reguliše, a o tome računa moraju da povedu i roditelji i učitelji. Oni su tu da pomognu detetu pri pakovanju ranca i da se u njemu nađu samo one knjige koje sz detetu potrebne tog dana. Svesni smo navike učenika, posebno u mlađim razredima, da svakog dana nose sve knjige koje imaju. To nije potrebno. Važno je da pri kupovini ranca da bude prisutna i deca”.
Na predavanju namenjenom direktorima, učiteljima i učiteljicama osnovnih škola sa teritorije Gradske opštine Medijana, kao i nastavnicima fizičkog vaspitanja i roditeljima čulo se da se teže knjige pakuju bliže, a lakše dalje od leđa deteta.
“Poslednjih godina možemo da vidimo i školske torbe koje imaju točkiće i koje roditelji kupuju deci uvereni da će im na taj način olakšati nošenje školske torbe. Ono što moram da naglasim je da ni ova vrsta školske torbe nije preporučljiva. Ovakava školska torba se nosi asimetrično, neravne su površine kojima se dete kreće do škole, ima ivičnjaka, autobusi nisu niskopodni ako dete putuje autobusom. Neki roditelji pribegavaju i tome da oni nose ranac detetu do škole”.
Pretežak ranac dovodi do mnogo problema kod dece koja postaju umorna, osećaju bol u leđima, imaju slabu koncentraciju.
“Kod dece u Srbiji ima dosta deformiteta kičme, a kod nekih 60 odsto dece se na sistematskim pregledima otkrije nepravilno držanje tela”, dodaje dr Lidija Dimitrijević. “To je vezano ili za pretešku školsku torbu ili za nepravilno sedenje i nepravilni radni nameštaj. To su, ipak, stvari na koje možemo da utičemo. Decu treba stimulisati da se bave sportom, da se bave fizičkim aktivnostima, da se igraju napolju, a ne na monitoru, tablet računarima ili mobilnim telefonima”.
U preporuci, koja može poslužiti kao osnova preventive očuvanja zdravlja i sprečavanja komplikacija sa držanjem tela kod dece u ranom školskom uzrastu, a koju su dobili učesnici tribine, stoji i da roditelji i nastavnici treba da obrate pažnju na sedenje deteta u školskoj klupi i kod kuće za radnim stolom, i što češće ih opominju ukoliko primete da sede nepravilno.
Ovo je jedno u nizu predavanja u organizaciji Gradske opštine Medijana, koje po rečima predsednika opštine Nebojše Kocića, može biti korisno celoj društvenoj populaciji i koje najveća niška opština organizuje u okviru akcije „Podrška roditeljstvu-Medijana za bebu više“.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
